Бећковић: Горски вијенац је Нови завјет српског народа!
1 min read
Његош
Свијет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној! Пророчки стихови владике и песника Петра II Петровића Његоша изговорени синоћ у пуној сали Коларчеве задужбине звучали су као да су написани пре неколико дана, а не пре више од 17 деценија. Свечаност „Његош у нашем времену“, поводом 170 година објављивања „Горског вијенца“, окупила је многобројне поштоваоце дела великог поете и владара. Међу њима су били патријарх Иринеј и други црквени великодостојници, архитекта Драгомир Арсовић, редитељ Божидар Ђуровић, кошаркаш Дејан Бодирога.
“Сам Његош и његово дјело данас су савременији неголи у времену када је оно написано,” беседио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије. “Свједочанство тога је његов ‘Горски вијенац’ и ‘Луча микрокозма’.”
Говорећи о духовно непролазној снази хришћанске промисли, цитирајући „нека буде што бити не може, нека траје борба непрестана“, митрополит је навео:
“Основна мисао ‘Горског вијенца’ је питање праве и лажне вјере, питање добра и зла. У Црној Гори Његоша су прогласили за геноцидног. Али, то није геноцид, већ жртвовање себе за другог.”
Академик Матија Бећковић је подсетио да је „Горски вијенац“ објављен кад је и Вук Караџић штампао превод Новог завета:
“Временом је ‘Горски вијенац’ постао Нови завет српског народа. За велике песме потребни су велики разлози. Његошево дело настало је у шкрипцу, а ‘Горски вијенац’ у ропцу, кад су се Омер-паша и глад удружили против српског рода.”
Срби су и данас у шкрипцу
Бећковић је рекао да су и данас Срби у шкрипцу.
” … Да свијетли Луча, Стари завјет Владичин…Да престолује Вијенац … да обавезује Новозавјет Његошев” – то је поред осталог већ написао ПЕРИВОЈЕ ПОПОВИЋ у тексту “Не праштај више, Владико – или бојим се клетве Његошеве ” – објављено у Дневним новинама “ДАН” и у Поповићевој књизи “ПАМЋЕЊА И ПОЈАВЕ” у издању КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ СРПСКОГ НАРОДНОГ ВИЈЕЋА, ПОДГОРИЦА, 2009, стр. 7.
Hercegnovska Kwižara So početkom godine objavila je prvo jubilarno izdAnje Njgeoševog Gorskog vijenca-
Ove budale montenegrinske neznaju ili ih nije briga, da bez Njegosa nema ni nas, bez njega gubimo identitet.
Ali montenegrinima je vazno puno korito.