Бећковић: Црна Гора је ремек дјело српске поезије; умрла је стара Црна Гора, а без ње се муче Црногорци
1 min read
Матија Бећковић
Умрла је стара Црна Гора а без ње се муче Црногорци. Умријеће, но ће прије тога, себе и њу обрукати, изјавио је у емисији „Око“ Радиотелевизије Србије академик Матија Бећковић, поводом 14. годишњицe црногорског референдума о независности.
„Црна Гора слави 14 година своје независности, а тако се и понаша – као четрнаестогодишњак. Расправља којим језиком говори, којим писмом пише, којој вери припада. Брат који не верује отима храмове брату који верује. Једна мајка рађа две нације, један језик је наш и њихов“, рекао је Бећковић.
Према његовим речима, Црна Гора се уједињавала и разједињавала, присаједињавала и одвајала од Србије, али Србија није у томе учествовала.
„И тај референдум није био за њену независност, него је био референдум против Србије. И од тада, они ту борбу против Србије воде из дана у дан и тако су на крају дошли да Митрополија црногорско-приморска Српске цркве није њихова, него хоће да оснују црногорску цркву. А то највише личи на стихове из ‘Горског вијенца’ кад су они саградили ону велелепну воденицу, а тек онда сетили се за воду“, рекао је Бећковић, пренио је Спутник.Црногорско-приморска митрополија је, са својим светињама, оно што је пробудило млади свет, онај за кога смо мислили да је толико индоктриниран и изгубљен и који је ћутао кад су му преименовали језик, кад су му укинули писмо, кад су фалсификовали целу историју, а онда се пробудио кад су му дирнули у њихову цркву, веру, светињу, сматра Бећковић.
Према његовим речима, Црна Гора је ремек дело српске поезије откад је Бранко Радичевић написао „Црна Гора поносито стење, српске круно ти драго камење“.
„Онда је Лаза Костић казао да је то окамењена српска вера, непонижена, сирота… Нема, такорећи ниједног српског песника који је није опевао. Ово је једино време у које се о њој не пева. Умрла је стара Црна Гора а без ње се муче Црногорци. Умријеће, но ће прије тога, себе и њу обрукати“, каже Бећковић.Коментаришући изјаву Мила Ђукановића о стварању цркве православних Црногораца, Бећковић оцењује да су „приче о некој аутокефалној црногорској цркви толико оригиналне да они никад не наводе ко је био патријарх те аутокефалне цркве, као што и сада имају неког кандидата који је дошао из неког позоришта“.
Бећковић је подсетио и да је у Другом светском рату, генерал Шарл Де Гол је командовао покретом отпора у Француској из Лондона и није слушао Черчила.
„А Черчил му је рекао да ако тако настави да ће га он истерати из Лондона. А Де Гол је одговорио: ‘Слободни сте да се обрукате’. То би могао и митрополит Амфилохије да одговори данашњем црногорском предсједнику“, закључио је Бећковић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
1923
I danima je otac moj stari
na vratima sudnice čekao,
i danima je licemjerne figure gledeao-
tuga i bol mu se u grud ranjenu zari.
I danima je dobri otac punio red i stroj,
na tamnička željezna virio vrata,
na stražara gledao kao na dželata
koji čuva – uhapšeni narod moj.
Umorne noge oca mog hitale golim kamom
do suda da prispiju i do zatvora dođu
sina da vidi što lanci noge mu glođu –
brata mog da vidi opijena buntom i plamom.
Tada su nas vezali, ćerali, palili –
gonili da primimo što srcu ne primismo svom,
zbog čega u šumu bježasmo, oni nam rušili dom.
Mjesto ljubavi bratske – mržnjom, octom nas napili!
Nećemo! Ne gubimo mi ime svoje kod uvora!
Zalud na nas vojštite paše i generali.
Skliješteni u kršu izgledali smo vam mali –
al vaše odbićemo čete, ostati vrh timora!
i danima je otac moj s tom mišlju svetom
gorio kroz krše, nosio i trnokop i pušku
i s narodom svojim snagu pokazao mušku
da zadive smrću – pobjedom nad najezdom kletom.
Dani su se grušali u maglu tešku i sivu
i oca mog vrebali kandžama dugim,
u lance dovodili sa stotinama drugih –
u njemu starom pirili, razgarali vatru živu.
Preko nadleštava i kafana plazile noći –
mrtve utvare preko grobova.
Zemljake moje došljaci, braća, ko hrpu robova
gnječili, crpli, ubijali – lomili njihove moći…
-Mi smo oslobodili vas! – klikatahu u krvavi dan.
Otac moj gledao palež, sretali ga žalosni zvuci,
dok negđe u gori mrki se vili vuci…
I narod i otac osta nepokoran – žeđ slobode! veliki san
Matija je sin časnog oficira jugoslovenska vojske u otaddzbini kojoj se zakleo. I otac iđed partizani I komunisti su mi pričali daje bijo casan čoek. Nema familije u Rovcima koja ne priča istu priču. Otac Vuk nije u naše pleme okrvarijo ruke I pored pogibije dva brata. Ostale konstatacije ne zasluzuju komentar.
A kćerka Olja mu je nešto između drugosrbijanstva i montenjarstva. Milim da ova konstatacija itekako zaslužuje komentar.
E, sad možda mu je šćerka na mater, možda nije na njega. Ima i toga.
MAJKA JE VERA PAVLODOLJSKA, RUSKINJA.
MALADJENE, RAZOCARALI STE ME.
Ти изгледа немаш дјеце?!
Majka je čuvena Vera Pavladoljska, Malenkaja Veročka.
Evo dijela te poeme, koja je među najljepšim na srpskom jeziku, da proširiš vidike i da se bar malo sretneš sa produhovljenošću i uvišenošću, a i za druge tebi slične:
Radnici koji nikada nisu videli more
Kad je sretnu misle da je dan lepsi no inace
Ta zena taj gigant ta drzava u drzavi
Kad sam je prvi put video rekao sam:
“Eto kako treba da izgleda prestonica jedne zemlje
Koja ostaje bez svetla kad ona sklopi oci.”
Jedina nevina zena koja radja decu
Ta djevuska visoka kao podzemna zeleznica
I lepa kao da uopste ne postoji.
Njenu sobu su razneli mirisi.
Ona se sminkala i cesljala
I to je sve sto je uradila za poeziju.
Zakleo sam se da cu precutati njenu proslost
Jer ja sam rodjen sa mnogo vise prljavstina
No sto ih je ona imala u zivotu.
Vec nema u srpskom jeziku reci na koje se mogu osloniti
Sa kojim bih poredio njene oci i onda mirno spavao
Ima jedna zemlja velika kao njena trepavica
Ta neosvojiva Rusija koju je ipak lakse osvojiti.
Od njenog poljupca koji mi je poslala telefonom
Zapalilo mi se uvo na posti jednoga drugoga grada
Sam sebi zalupio Crnogorska vrata!
Antifašizam čuva miran san Crne Gore!
Ovaj četnički sin je neprijateljski nastrojen
prema Crnogorstvu, kao i sve njegove pristalice i
obožavaoci !
Crna Gora je otporna na pošasti i ale prošlosti !
Koliko Crna Gora ima četničkih sinova i kćeri?Pola pola…Milo Đukanović je iz čuvene četničke familije.A ti junače Milogorski,jesi li napunio do čepa?
Večni barjaktar srpske mudrosti!
Зажежи лучу Господе
Зажежи лучу Господе
Нека слијепци провиде
Да нас живе не одводе
У црње – горе гробове
Уждиј ломачу истине
Нек мржња и зло изгоре
У крви спали отрове
Лажне љубави братове
Освијетли ноћ Господе
Разоткри ситне нељуде
Упри прстом на одроде
А даље знамо Господе
Момчило
Živi genije Srpske usmenosti!