БЦГ: Јавно приватно партнерство у здравству потребније него икад
1 min read
Радомир Новаковић Цакан
Стручни тим Бирам Црну Гору је од почетка избијање епидемије одржао мноштво састанака са власницима приватних медицинских установа. Већина разговора је завршена не закључком – већ питањем: Шта је да државним интервенционизмом у сегменту приватне медицинске праксе?!
Из БЦГ истучу да је у протеклих неколико недјеља црногорска јавност имала прилике да чује са којим се проблемима сусријећу микро, мала и средња предузећа из готово свих сфера привређивања, али не и шта се дешава са приватним медицинским сектором.
“Према ријечима многобројних саговорника који су у Бирам Црну Гору пронашли свој, не само политички програм, већ и партнера са којим ће заједно мијењати друштво на боље, велики број ординација улази у зону ризика по пословни опстанак”, наводи се у саопштењу.
Наиме, додају, све оне опште као и специјалистичке здравствене ординације које до сада нијесу свој дио профита остваривале преко добро познате формуле која се огледа у сарадњи са Фондом за здравствено осигурање – данас се налазе у безизлазној ситуацији.
“Оне суштински не раде, а љекарски и средње медицински кадар у својим домовима исчекује окончање изолације. На који начин ће држава помоћи овај вид дјеловања и заштити на стотине приватних пракси и омогућити им да са што мање посљедица изађу из кризе”, упитали су из ове партије.
Како су саопштили, од избијања кризе са корона вирусом упадљиво је одсуство информација о томе шта раде приватне медицинске установе и да ли су укључене у борбу здравственог система против вируса и на који начин.
“Сложићемо се да су и они морали бити укључени кроз своје кадровске, просторне и све остале расположиве ресурсе. Уколико ни због чега другог, а онда и због тога што од њиховог рада зависи будућност скоро 1.000 породица”, наводи се у саопштењу.
Неопходно је, додали су они, свим приватним здравственим ординацијама, поликлиникама, дневним и специјалним болницама понудити уговор са Фондом, а цјеновно то довести у исту раван. Тиме се, како кажу, искоришћавају сви расположиви капацитети и омогућава одрживост приватног сектора и подстичу нова улагања.
“Веома често у пракси се јављају случајеви да болнице, домови здравља и амбуланте имају захтјеве и потребе за набавком нове апаратуре чија куповина изискује значајна новчана средства, а да при томе те потребе могу бити поткријепљене коришћењем ресурса који постоје у приватној пракси”, наводи се у саопштењу.
Бирам Црну Гору предлаже да сарадњу са Фондом остваре сви који то желе и који испуњавају услове, јер је то у интересу и државе и медицинске струке, али и грађанства.
“Наиме, грађани ће имати лакши приступ рјешавању здравствених проблема, брзина пријема ће бити већа, а конкурентост на овом тржишту ће натјерати све да раде више, боље и ефикасније, трудећи се да дају лични и колективни максимум- чиме ће сви бити на добитку”, оцијенили су из ове партије.
Додали су да, до сада, уговор са Фондом имају: офталмолошке, ординације са магнетном резонанцом, оне које раде вантјелесну оплодњу, апотеке, стоматолошке ординације. Међутим, како су казали, ту не да нису сви, већ напротив, нема многих попут: педијатријских, кардиолошких, гинеколошких, уролошких, орл, радиолошких, дерматолошких, гастроентеролошких, ендокринолошких ординација, те медицине рада и лабораторија.
“Да ли имамо право и потребу да се одрекнемо људи са овим знањима? Наравно да не. Из ових разлога Бирам Црну Гору очекује од надлежног Министарства и Фонда да уђе у процедуру изједначавања услова и давања истих права и могућности свима. То је једини начин да овај сектор изађе на пут самоодрживости и да буде од користи прије свега Црној Гори а онда и себи”, закључују се у саопштењу.
Прочитајте још:
СНП: Извјештај РСФ потврдио тенденцију урушавања медијских слобода

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


To ce biti veoma lose za CG. Primer za to imamo u Britaniji, gde je zdravsto osiromaseno bas zbog Private-Partnership. Sve privatne firme postoje samo zbog profita i njihov cilj je da profit bude sto veci. Taj profit ce biti isisan iz zdravstva i novac koji bi se upotrebio za kupovinu novih instrumenata, skenera, itd, ili u otvaranje novih radnih mesta, slicese u dzepove nekoliko privilegovanih. Eto zasto je ta ideja losa.