• Култура

Бата Живојиновић играо Радована Трећег, а ево како је на то реаговао Зоран Радмиловић

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Великан српске кинематографије, Велимир Бата Живојиновић

Наиме, по мотивима представе „Радован III“ Душка Ковачевића крајем седамдесетих је написан сценарио за телевизијску серију.

Из неког већ разлога, постава из представе која се деценијама играла у „Атељеу 212“ није ангажована за телевизијску екранизацију, а опет узета су велика имена: Велимир Бата Живојиновић, Оливера Марковић, Драган Николић, Милена Дравић, Раде Марковић…

Како се у то време говорило, глумци и представе били су позвани да играју и у серији, али се Телевизија предомислила.

„Драго ми је што не играм у тој ТВ серији„, рекао је 1978. године Зоран Радмиловић за „РТВ Ревију“.

„Најједноставније речено„, рекао је тада Зоран Радмиловић, „то је пало у воду и ја сад само могу да нагађам због чега, али зашто бих се оптерећивао претпоставкама. Ја само знам да смо редитељ наше представе Љубомир Драшкић, писац Душан Ковачевић и ја имали неколико разговора са уредником телевизије Слободаном Новаковићем и да се подразумијевало да ћемо ми играти ‘Радована’ на екрану. То је некако било природно. Међутим, као што се зна…„, пише Недељник.

Серија је приказивана под насловом „Чардак ни на небу ни на земљи„, приказана је у девет епизода и није наишла на превише позитивне критике.

„Не вјерујем да би била много боља ни да ја играм у њој. Можда за нијансу, можда. Једноставно зато што бисмо ја и други из позоришта били припремљенији и што ће рећи да под условима под којима се на телевизији ради не треба очекивати веће резултате„, рекао је тада Радмиловић, преноси Б92.

А на питање да упореди како је Бата Живојиновић одиграо Радована Трећег, Радмиловић је рекао:

„Ствар је у томе што је мени лако да говорим о Батином Радовану, лако ми је после 150 представа у којима сам ја био Радован. Требало ме је видјети у почетку: прије свега, наша представа је имала сличну судбину, то јест, припремили смо је за само 29 дана, а то је сасвим неуобичајено за позориште. Ја стално, гледајући ТВ-серију, имам утисак да смо се ми осјећали у тим првим данима несигурно баш како су они сви сад несигурни на екрану. Међутим, на велику срећу, позориште даје прилику да се цијела ствар дотјера, обогати, усаврши, а филм, телевизија су у том смислу коначни.“

Интересантно је да у телевизијским архивима нигде није сачувана ова серија. Траке су избрисане давних дана на Телевизији Београд, а спекулисало се о различитим разлозима.

Прочитајте још:

Бугарска изложба у Лувру отказана због негативне реакције цркве и јавности

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: