Barišnjikov, Hudini i Leonida

Piše: V. Martić

Bilo prvenstvo i prošlo. Bokseri iz celog sveta došli su u Arenu u bitku za slavu novac i privilegije koju dobijaju šampioni. A njih ima svakakvih. Malo je onih koji se pamte. Prolazim pored ringa sa Mirkom Puzovicem, skoro se sudaramo sa najvecom zvezdom prvenstva.

Hulio Kruz Peraza. Kubanac. Visok, naočit i pomalo nadmen kao da je gospodar sveta. Nije ni čudo, dvostruki olimpijski i petostruki prvak planete. Obožavam Kubu i njene ljude. Ali ovo je priča o našim junacima. Mirko Puzović je jedan od njih. Sa svih svetskih ringova je donio medalje. Šarmer, duhovit i nepredvidiv kako u ringu tako i van njega. Umetnik. Kao Barišnjikov u Žizeli. Ili u Don Kihotu. Vrlina velikih ljudi je skromnost. Dok sedimo u restoranu i pijuckamo crno vino pričao mi je njegovu borbu sa Memetom Bogujevcijem na njegovom oproštaju.

Bilo je nerešeno ali on kaže „Trebao je pobediti, znaš oproštajni meč a i bio je bolji tog dana“ . U svetu gde caruju ego i sujeta teško ćete ovako nešto čuti. Tako govore šampioni. Tu nam se pridružuje Šaćko. Fazlija Šaćirović. Bokserski Hudini. Uz Miodraga Perunovića najbliži tituli svetskog prvaka na Bapsu u Beogradu 1978. Izgubio je preglašavanjem u finalu od Kubanca Horte.

Skroman, nenametljiv, kao senka. Sve drugo nego što je bio u ringu. A tamo je bio mađioničar. Veliki Hudini. Jednom je Meša Selimović rekao za Ivu Andrića zašto je bio gospodin. „Umeren u svemu, eto zato“ .Takav je i Šaćko. Gospodin u ringu, plemic van njega. Penjemo se u prostorije Arene fight. Tamo vrvi od šampiona. Čini ti se da testesteron možeš uhvatiti rukom.

Bily Vujković pita je li sve u redu i fali li nekom nešto. Jednom kapiten uvek kapiten. Poslednji dolazi Mijo Perunović. Leonida. Spartanac. Ratnik. A mogao je biti i Hudini i Barišnjikov u ovoj priči. Ne voli puno ni da priča o boksu. Pogled mu je uperen negde daleko… daleko… Zadivljujuća je njegova poniznost da služi čoveku i ljudskosti, i nečemu puno većem i nesaznatljivijem i od samog čoveka. Hrabrost, toplina, emocija, ljubav. Eto to je Mijo.

Polako se spušta zavesa. Senke plešu po zidovima. Osetim opor ukus vina u ustima i zažmirim. Neko iz tmine reče “ Idemo Čamp. Nemoj da kasnimo!“

Izvor: Sportski Žurnal