Банке су спремне да финансирају добре пројекте у енергетском сектору и неопходно је много више користити расположиве европске фондове порука је са трећег панела “Пословни модели, услови финансирања и могућности коришћења ЕУ фондова за инвестирање у сектор енергетике”, речено је на Симпозијуму ЕПЦГ НЕТ 2022.
Извршна директорица Инвестиционо развојног фонда, Ирена Радовић, казала је да је, иако је улога ИРФ-а снажење конкурентности економије Црне Горе, давање подршке микро, малим и средњим предузећима, снажење сарадње са свим црногорским локалним самоуправама, та институција у посљедњих годину направила додатни заокрет и снажан акценат ставила на дигиталну и зелену транзицију црногорске економије.
“Јако је битно да се сви повезујемо, да границе заиста не постоје. Ово ће 2024. године бити јединствено тржиште и зато је јако битно водити рачуна о конкурентности наших економија, снажењу, а енергетска транзиција је оно што омогућава да инпуте за све производне секторе обезбјеђују снажење конкурентности економије и да услови под којима се реализују пројекти буду итекако ослоњени на оно што постоји у смислу ресурса које недовољно користимо, а говорим о расположивим европским фондовима”, поручила је Радовић.
Истакла је да су сви извори ИРФ-а зелени, али на тржишту нема довољно квалитетних зелених пројеката.
“Велико нам је задовољство што смо недавно подржали визионарски пројекат ЕПЦГ који ће значајно утицати на смањење инпута за производњу и од 500 малих, микро и средњих предузећа и 3000 индивидуалних потрошача направити просумере, отворити нова радна мјеста и снажно утицати на квалитет енергетске транзиције у Црној Гори”, поручила је Радовић.
Сматра да, иако постоји доста оптимизма, степен ризика је повећан, посебно због неизвјесности која постоји око безбједносних и здравствених прилика на глобалном нивоу.
“Без субвенција и гаранција и приступа оним фодновима који се не троше од стране земаља Западног Балкана, нисам сигурна да ће ефекат бити ту тако брзо. Црна Гора за посљедњих годину има свега 17 одсто инвестиција”, казала је Радовић.
Замјеник директора сектора привреде у ЕРСТЕ банци, Душан Жунић, вјерује да ће, имајући у виду све што ЕПЦГ жели да ради, врло брзо доћи тренутак када ће ЕРСТЕ банка моћи да, у кредитном смислу, подржи Електропривреду.
“Сви пројекти који су планирани за изградњу у Црној Гори морају бити наведени у просторном плану. Тај план је у Црној Гори требало да почне да се ради у 2020. години и из разних разлога се одустало од тога, али сматрам да је то број један ограничење, када је у питању рад на развијању ових објеката”, казао је Жунић.
Сматра да су државне институције најважније, као и регулисање регулаторног оквира, а обезбјеђивање средстава је лакше.
Ненад Јеринић, енергетски експерт, сматра да је кључно дефинисати стратегију о томе како остварити циљеве, обезбиједити финансијска средства за реализацију задатих циљева и дефинисати временски оквир.
Шеф канцеларије Њемачке развојне банке за Црну Гору Жељко Уљаревић, казао је да су од 2000. године у Црну Гору пласирали преко 670 милиона еура, углавном у три сектора, а то су сектор енергетике, комунални и финансијски сектор.
“Што се тиче енергетике потписали смо 93 милиона за енергетску ефикасност”, казао је Уљаревић.
Сматра да је у овом тренутку најбољи модел финансирања Европска унија и средства која она ставља на располагање.
“Највећа препрека свему су процедуре и постизање друштвеног консензуса око одређених пројеката”, указао је Уљаревић.
<
Када је ријеч о енергетској ефикасности веома је, како сматра, важан социјални аспект, који се не смије занемарити.
Инвестициони банкар из Европске банке за обнову и развој Павле Милекић, рекао је да су у Црној Гори од 2006. године уложили 700 милиона евра у 76 пројеката.
“Када је ријеч о енергетици, имамо пројекте са ЕПЦГ и ЦЕДИС-ом. Финансирали смо приватан пројекат Крново са француским спонзором, финансирали смо и малу хидроелектрану Бистрицу од три мегавата са ЕПЦГ. Улажемо у преносну мрежу. Причамо са ЕПЦГ о изградњи вјетропарка Гвозд од 55 мегавата, почели смо дискусију о соларној електрани Слано”, навео је Милекић.
Истакао је да су банке спремне да финансирају добре пројекте, а будућим инвеститорима је поручио да је битно доћи на вријеме да се прича о пројекту.
“Тако можемо да мапирамо одређене проблеме. Ако је са еколошке стране, ту имамо велики притисак. Те ствари почињу двије године унапријед. Нама су потребне базне студије, а ако то нисте почели прије двије гдоине имаћемо проблем”, објаснио је Милекић.
Шеф сектора за сарадњу у Делегацији Европске уније у Црној Гори, Yngve Engstroem, појаснио је да је производња енергије комерцијална активност и да је ту потребно бити веома пажљив.
“Оно што можемо да урадимо јесте да стимулишемо иновације, развој нових технологија. Можемо обезбиједити процјену тржишта и како то примијенити. Можемо да помогнемо владама да планирају стратегије у привредним секторима, тако да можемо припремити инвестиције”, казао је Engstroem.
Додао је да је идеја да се њихова средства користе за рјешавање препрека и потешкоћа које се појављују.
“Ове процесе морамо убрзати и због тога је Европска унија увијек отворена за сарадњу са владом, локалним самоуправама да би се тржишни услови учинили адекватним”, рекао је Engstroem.
Директорица за Европу у CWP Global Маја Турковић, рекла је да још нису присутни у нашој држави, али “сада смо у периоду раста, ширимо се и јако нам је интересантна Црна Гора, због огромних ресурса које имате”.
“Пројекти који су добри ће се финансирати и изградити. Није највећи проблем у финансирању. Оно што сте погријешили ће јако пуно да вас кошта. Развој пројекта се не завршава када исходујете све грађевинске дозволе. Никада није било теже вријеме за финансирање и изградњу обновљивих. Све је промјењиво. Технологија се мијења, што је добро, али стално утиче на то да морате да прилагођавате то што радите. Имате промјену цијена електричне енергије, што је исто добро. Нема више фиксних цијена. Чак ни закони више нису константа”, казала је Турковић.
Сматра да закони нису уклесани у камен и да прописи, закони и стандарди треба стално да се мијењају како би били бољи и прилагодљивији, а иновације су увијек важне и то је нешто што се подразумијева.
Генерални директор Економског Института у Београду, Драган Шаговновић, рекао је да је, када је ријеч о енергетици, тај Институт присутан годинама и да су урадили више пројеката за електропривреде Србије, Црне Горе, Републике Српске, Сарајева, Електропренос Босне и Херцеговине.
“Важно је да коначно дефинишемо шта желимо у процесу, шта је то што хоће Република Српска, Црна Гора, шта је то што желе наше електропривреде, па да и ми као друштва станемо иза тога. Ми као регион, који се толико базира на угљу, треба да изађено са заједничким ставовима”, сматра Шаговновић.
Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
