• Идентитет
• Изабрано
• Култура

Валтазар Богишић није био Хрват него поносни члан “Уједињене омладине српске” чија је крилатица била “Српство – све и свуда”!

1 година ‎ ИН4С

На данашњи дан, 24. април 1903. године, умро је правник и историчар Валтазар Богишић, професор универзитета у Кијеву и Одеси, академик и министар правде у Црној Гори. Славу му је донио “Општи имовински законик за књажевину Црну Гору”, који је 1888. израдио на захтјев црногорског кнеза Николе Првог Петровића

Хрвати га редовно прекштавају у ”Балтазара” (Валтазар), а у енциклопедије сврставају као хрватског знанственика, правника.

Монтенегрини га карактеришу Светиоником модерне Црне Горе и приређују му омаже.

Сви заједно му подижу подижу споменике, по њему именују улице, амфитеатре…

Наизглед лака ”асоцијација” у овој конфузној игри, међутим, једино и исправно решење је да је Валтазар неспорно био само – Србин.

Родио се у Цавтату 1834. године, а основно образовање је завршио са само 11 година. Ауторска права омиљених књига, у којима би често налазио инспирацију за писање своје поезије, припадала су Вуку Стефановићу Караџићу.

Са знаменитим Дубровчанима, међу којима су и Нико и Медо Пуцић, основао је Културни покрет Срба католика. Такође, био је један од најистакнутијих чланова Уједињене омладине српске (УОС), поред Светозара Милетића, Николе Пашића, Јеврема Грујића, Владимира Јовановића, Ранка Алимпића и Марка Миљанова. Крилатица организације која је била основана у Новом Саду 1866. године, била је: „Српство — све и свуда“. УОС је под притиском Беча забрањена у Монархији и Србији, па је премјештена на Цетиње.

На предлог Марка Миљанова и књаза Николе, 1871. на Цетињу је свечано основана „Дружина за ослобађање и уједињење српско.“

Године 1888. Валтазар Богишић постао је и члан Српске краљевске академије. Све то је навело књаза Николу Петровића Његоша да постави Валтазара Богишића за свог министра правде. Ту функцију је обављао од 1893. до 1899. године.

Богишић се без икаквих резерви изјашњавао као Србин, цијели живот уз изучавање правних наука посветио је његовању српске традиције и сјећању на славну историју средњовјековне Србије. Црну Гору је сматрао најчистијом српском земљом, као и Конавле из којих су дошли његови преци. Још средином 19. века у Конавлима се народ изјашњавао српски, свака породица је имала крсну славу коју су, као јединствено обележје Срба, славили и Срби католици, а таквих је највише било у Дубровнику и Цавтату.

У хрватским енциклопедијама прочитаћете да је Богишић био хрватски знанственик, правни и повијесни писац. А да ли је био? Процијените сами након биографије у којој се уз сваку именицу налази придјев ”српски”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: