Балшина скривена страница хелиКоптера

Пише: Божидар Ровчанин

Ка’ сваки њин поса’! Издићи погрешан изговор, понављам изговор, а не писање једне туђице на ниво грешке која је неопростива, говори прије о онима који не опраштају и намјери им да забију свој бодеж “непогрешивог свезналца”, који израња директно из етимологије, у срце и око починоца неопростивог преступа – “грешнице”, него ли о величини саме грешке. Потпирују ли то пјевуни-џентлмени ломачу?!!!

Каква грешка – страшна грешка! А туђица к’о туђица – треба је избјегавати јер није у духу нашег језика и органи који учествују у њеном изговору, баждарени су за сасвим другачије спојеве и фонетске варове. Да, грчког је поријекла та ријеч, али прећуткујемо како модерна Грчка не дозвољава себи да јој било ко или шта наруши језик, те све оно што дође са туђим војскама и туђим интересима и туђим, злим намјерама, врло брзо добије свој еквивалент одбране – антитијела у грчком језику. На сваку туђицу се удари прикладна новица. Срби заборављају на завјештање светог Симеона да чувају прво језик, па све остало, те им данас може неко и откинутог језика (читај чиргиличног), врло лако држати предавања да ли је “хеликоптер” или “хеликоптер” и шта је то што је тако неопростиво трагично у овој алтернацији задњонепчаника.

А, ето, мислим да је много трагичније и злонамјерније набрајати шта је то све Српска Црква урадила помоћу и послушањем пилота и хеликоптера, а заобићи шта је то тако трагично урађено Српској Цркви у ЦГ и диљем васељене, баш тим истим војним хеликоптером ’72. и како је баш ово Устоличење, у симболичкој равни, показатељ да је обнова Капеле заиста почела и како би било лијепо окончати је баш на педесетогодишњицу рушења.