Balšića prokletstvo

Piše: Slobodan Ikonić

Od već uspostavljenog evroatlantskog narativa ne odstupa ni nova vlast u Crnoj Gori, a izražavanjem podrške nametnutoj rezoluciji u UN budi istorijska sećanja na ne baš slavne delove svoje dalje i bliže prošlosti.

Kad god se pomene Crna Gora i izdaja, u Srbiji se sete Balšića i njihovog nedolaska u Boj na Kosovo. Iako je jedan od te loze,Đurađ II Stracimirović Balšić (1385-1403) bio je oženjen Jelenom, kćerkom srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića, nije učestvovao u Kosovskoj bici, jer je tri godine pre Kosovskog boja postao turski vazal, i to – ugovorom sa Turcima iz 1386. Godine (neki tvrde tajno sklopljenim) . Hroničari beleže da je te iste 1386. godine, Đurađ Drugi Stracimirović kao vazal podsticao upad Turaka u Bosnu, a potom i učestvovao sa Otomanima u napadu na bosansku teritoriju Tvrtka Prvog. Isto se desilo i sledeće 1388. godine, kada je gospodar Zete, opet kao vazal, učestvovao u drugom napadu Turaka na Bosnu, što je zaista kuriozitet jer je već sledeće godine bio Kosovski boj.

Doduše, niti su se oni pre šesto i nešto godina nazivali Crnogorcima, niti su današnji Đetići svi tog porekla, ali se srednjovekovna prošlost „srpske“ Zete danas oživljava na bolan način. Prisetimo se, recimo, popisa stanovništva u Crnoj Gori. Pre sto godina, tačnije 1921. godine se 92,96 odsto od ukupnog stanovništva Crne Gore izjasnilo da etnički pripada Srpskom narodu. U tih sto godina u Crnoj Gori nije bilo masovnijih seoba, ali rezultati popisa drastično su se menjali i predstavljaju, u stvari, sliku političkih kretanja na relaciji Crna Gora – Srbija. Jedan narod – srpski, čas se pojavljivao čas nestajao u istoj državi, u istim granicama.

Sve do 1948. godine udeo srpskog naroda u ukupnom broju crnogorskog stanovništva iznosio je preko 90 odsto. Teška golootočka 1948. godina broj Srba u Crnoj Gori svodi na nemogućih 1,78 odsto i fabrikuje Crnogorsku naciju koja po golootočkom popisu čini 90,67 odsto stanovništva Crne Gore. U novije vreme, od devet odsto Srba 1991. godine, dogurali su do 32 odsto 2003. godine, kada je Crnogoraca bilo 43 odsto, a najviše se građana izjasnilo da govori srpski jezik, njih 63 odsto. Danas, još ne znamo tačne rezultate poslednjeg popisa iako je od njega prošlo šest meseci. Kao da po svaku cenu žele da procenat Crnogoraca bude preko 50 odsto i da budu većinski narod…

ANTISRBIZAM

Ako se podsetimo naše bliže prošlosti, bratska Crna Gora se 2006. godine odvaja od Srbije u samostalnu državu, da bi već dve godine kasnije Đukanovićevi Montenegrini, zajedno sa (Severnom) Makedonijom, priznali jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Svi dobro znamo zašto je Đukanović bio lojalan evroatlantizmu (2017. Crna Gora je postala i članica NATO saveza) i ovim neprijateljskim činom prema Srbiji, ne samo stao uz zapadne sile koje već više od tri decenije kinje i kažnjavaju Srbiju, već pokušao i da potpuno rasrbi Crnogorce, iako se nekada i sam dičio srpstvom i srpskim poreklom.

Tek u poslednjih nekoliko godina, posle višemesečnih litija protiv Đukanovićevog zakona o slobodi veroispovesti i njegovog rušenja na izborima to se menja, ali ne zadugo. Iako je aktuelni premijer Crne Gore Milojko Spajić, čija vlada je izglasana i srpskim glasovima, pre godinu dana izgovorio da je „Srbija za Crnu Goru mnogo više od suseda“, da se Đukanović „nije ponašao ni kao da smo susedi“ i da očekuje „da će Crna Gora i Srbija otvoriti novu stranicu u svojim odnosima, koja će biti od obostranog interesa i uz puno uvažavanje“, godinu dana kasnije izjavljuje da će Crna Gora podržati rezolucije o danu sećanja na genocid u Srebrenici i glasati za njeno usvajanje.

Ovim činom crnogorski premijer ne samo da je prihvatio nametnuti narativ izjednačavanja Srba s nacističkom Nemačkom i monstruoznim Holokaustom i slučajem genocida Huta nad Tutsima u građanskom ratu u Ruandi, u kome je na brutalan i zverski način ubijeno skoro milion ljudi, već omalovažava i dezavuiše sve što je Srbija učinila u vezi ovog gnusnog i moralno neprihvatljivog zločina. Od usvajanja skupštinske Deklaracije o zločinima u Srebrenici, preko niza dokaza i dokumenata o tom zločinu, do Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u Srebreničkoj regiji u periodu 1992. do 1995, koja je utvrdila da genocida u Srebrenici nije bilo. Upravo je izraelski ambasador u Srbiji Jahel Vilan ovih dana izjasvio da Izrael nikada nije prihvatio da se zločin u Srebrenici nazove genocidom i da bi po tom pitanju trebalo verovati značajnim i važnim autoritetima i istoričarima kao što su Efraim Zurof, Jehuda Bauer ili Gideon Grajf. Prema Vilanovom mišljenju, korišćenje termina genocid u slučaju Srebrenice je pogrešno i daje iskrivljenu sliku o događaju.

U pokušaju da kompromitovanje ovim antisrpskim stavom ublaži i umiri sve ozlojeđene, od Podgorice do Beograda, Spajić predlaže amandmane na rezoluciju, kojima bi trebalo da se naglasi individualizovana krivica za zločin genocida, kako bi se navodno izbegla osuda celog srpskog naroda, kao i nepovredivost opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, bolje reći Dejtonskog sporazuma, kao zaštite opstanka Republike Srpske.

Naime, Spajić je objasnio da se uvek zalagao za prozapadni kurs, što, kako je rekao, nije nikakva tajna, te da će glasati za rezoluciju o Srebrenici.

„Nemamo problem da to uradimo. Vlada će o tome raspravljati, ali mislim da je to izlišno spominjati jer smo se sporazumno obavezali da vodimo proevropsku politiku“, rekao je Spajić i kao „glavni argument“ naveo: „Ta rezolucija će se usvojiti, zato što su velike sile stale iza te rezolucije.“

PRETHODNICI

Ovakvi stavovi i ponašanje su samo nastavak antisrpskih poteza koje je otpočeo prethodni režim Mila Đukanovića. U njegovo vreme doneta je Rezolucija o Srebrenici u crnogorskoj skupštini, slate su delegacije na proslavu “Oluje” u Hrvatsku, da bi taj ritam nastavio i Zdravko Krivokapić (takođe na vlast došao zahvaljujući litijama i glasovima Srba) u čije vreme je doneta još jedna rezolucija o Srebrenici u parlamentu.
Zaninmljivo je da su baš „Majke Srebrenice“ abolirale bivšeg crnogorskog predsednika Mila Đukanovića svake odgovornosti za srpski „genocid“ u Srebrenici i istovremeno rešile višegodišnju dilemu da li je`tovina, jedan od glavnih aktera hrvatskog progona Srba u „Oluji“, njen „omiljeni general“, zahvalila je Đukanoviću za poruku koju je uputio povodom 25. godišnjice „genocida u Srebrenici“, iskazujući nadu da će ga „i drugi poput Crne Gore nedvosmisleno osuditi“. Sa svoje strane, predsednik Crne Gore odao je „Majkama Srebrenice“ „priznanje za herojski važan posao sa posebnom moralnom težinom“.

Arhive pomno beleže da je dve godine kasnije, jula 2023, Đukanović tada kao bivši predsednik Crne Gore ponovo uputio poruku „Majkama Srebrenice“ saopštivši da „iskreno žali i saoseća sa porodicama žrtava i preživelim u „genocidu“ u Srebrenici, najmračnijoj stranici posleratne istorije našeg regiona i Evrope“. Đukanovićeva poruka bila je tada u neku ruku uzvratna, pošto su tri meseca ranije, uoči drugog kruga predsedničkih izbora u Crnoj Gori na kojima je Jakov Milatović do nogu potukao Đukanovića, „Majke Srebrenice“ pozvale građane Crne Gore da 2. aprila podrže aktuelnog predsednika Mila Đukanovića. „Samo put kojim Milo Đukanović vodi državu može nastaviti te dobre odnose koje smo izgradili“, saopštile su tada „Majke Srebrenice“.

Ukoliko Podgorica, kao što je najavio premijer Crne Gore Milojko Spajić, podrži Rezoluciju o Srebrenici pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija kojom se Srbima lepi etiketa genocidnog naroda, odnosi dve države biće trajno narušeni, poručio je premijer Srbije Miloš Vučević. „To što se Vlada Crne Gore sporazumno obavezala da vodi proevropsku politiku i kako je rekao Milojko Spajić da mu nije nikakav problem da prizna da je u Srebrenici bio genocid, ne vidim kao prijateljski gest prijateljske države“, izjavio je premijer Vučević

Umesto da se napravi potpuni otklon od rezolucije u Srebrenici, u Skupštini Crne Gore je na predlog lidera Nove srpske demokratije Andrije Mandića pokrenuta inicijativa da se usvoji rezolucija o genocidu u Jasenovcu, za koju će Spajić reći da je politički motivisana i da, umesto vlade, predlog treba da napravi parlamentarna većina.

Takvu „kompromisnu meru“ predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je oštro, u svom stilu, ocenio kao sramnim čin Crne Gore da podrži rezoluciju o Srebrenici i istakao da Jasenovac i Srebrenica nisu uporedivi. „Nisam očekivao da će Crna Gora nastaviti tako brutalnu politiku prema Srbima. Pre su priznali tzv. Kosovo, imaju neki odnos prema BiH, ne računajući da je tu i Republika Srpska. Srpska podržava srpski narod u Crnoj Gori. On je tamo potlačen sa stanovišta politike Đukanovića, ali vidimo da i sada nisu poboljšane okolnosti i slobode za naš narod. Jasenovac i Srebrenica se ne mogu ni sa jedne strane uporediti. I mi treba da izbegnemo tu zamku upoređivanja. Oni tako žele da daju značaj Srebrenici, a ne da odaju počast i pijetet stradalima u Jasenovcu. To treba da prestane. Jasenovac je sam po sebi stravičan“, naveo je Dodik.

SRPSKO NEJEDINSTVO

Reklo bi se da ni srpski korpus u Crnoj Gori nije jedinstven oko ovog pitanja. Dok su se Demokratska narodna partija (DNP) i njen lider Milan Knežević jasno izjasnili da bi glasanje za rezoluciju moglo uzdrmati vladajuću većinu, uz najavu da će razmotriti podršku Vladi, šef crnogorskog parlamenta i lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić imao je mnogo mekši stav. On smatra da ovaj dokument ne bi trebalo da dovede u pitanje opstanak Spajićeve vlade, jer bi, po njemu, pogubniji bio povratak DPS na vlasti. U DNP konstatuju da je „stavom Spajića grubo narušen koalicioni sporazum kojim je jasno precizirano da nova izvršna vlast neće potencirati i otvarati teme koje će nas deliti po nacionalnim, verskim i ideološkim šavovima“, a njen lider Knežević je pozvao da Crna Gora prva u Ujedinjenim nacijama predloži Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu, i da osudi ubijanje najmanje 700.000 Jevreja, Srba i Roma od hrvatskog naroda koji su bili u ustaškim formacijama i u tzv. nezavisnoj državi Hrvatskoj, posebno apostrofirajući da „kad se govori o hrvatskim zločinima, onda se uvek kaže ustaški, kad je reč o nemačkim to su uvek nacistički, samo kad se govori o Srbima, onda su to srpski zločinci“.

Dok će predsednik crnogorske skupštine Andrija Mandić, na ceremoniji Dana sećanja na žrtve zločina u Jasenovcu, u Donjoj Gradinki poručiti da su oni podržali i podržavali do sada ovu vladu zato što je alternativa bila onima što su nas proterivali na traktorima i čoveku koji je bio simbol antisrpstva u čitavom regionu. „Mi ovih dana vršimo pritisak na premijera Spajića i vladu da odustanu od najavljene odluke da u UN podrže Rezoluciju koja je uperena protiv srpskog naroda, Republike Srpske i Srbije i nastavićemo to da radimo“, naglasio je Mandić.

U samoj Crnoj Gori ocenjuju da će, za razliku od prethodne dve rezolucije, one DPS-a i vlade Zdravka Krivokapića, ova poslednja, koju hoće da podrži Vlada Milojka Spajića, ostaviti mnogo dublji trag na buduće odnose Srbije i Crne Gore nego li prve dve sramne rezolucije usvojene u Skupštini Crne Gore, jer će zvanična Podgorica dati doprinos međunarodnom žigosanju srpskog naroda pred očima celokupnog sveta. „Premijer Milojko Spajić ostaće upamćen kao prvi premijer jedne zemlje koji je trećinu svog stanovništva (srpski narod) proglasio genocidnim“, piše u autorskom tekstu podgoričkog portala „Borba“.

Ni istorijsku pouku ne treba zanemariti. Samo malo posle Kosovske bitke na tapet je došao i Đurađ Drugi Stracimirović. Posle otvorenih turskih pretnji, 1392. godine je bez boja morao da preda Otomanima veći deo Zete i pristane da plaća danak sultanu.

Izvor: Pečat