Бактериофаг, из СССР-а са љубављу

За вријеме Хладног рата западни антибиотици нису коришћени у Совјетском савезу. Упркос томе што доктори са друге стране Гвоздене завјесе нису користили антибиотике да дају својим пацијентима, они су почели да користе вирусе да убију бактерије које изазивају инфекције. Овај чудни начин лијечења могао би да представља сламку спаса у ситуацији када модерној медицини главобољу задају бактерије отпорне на антибиотике.

Слободно се може рећи да ће у пост антибиотичком свијету инфекција бити лијек. Али не инфекција било чиме, већ вирусима који убијају одређени тип бактерија.

Техника се, додуше случајно, користи хиљадама година. Воде одређених ријека или извора су током историје биле познате по томе што су лијечиле одређене болести, попут лепре (губе) или колере. Почетком 20. вијека научници су схватили да та вода врви од посебних типова вируса који убијају одређени тип бактерија. Нема бактерија, нема ни инфекције.

Добро је познато како вируси дјелују. Пробијају се у ћелију, инфицирајући њен ДНК и користе њену репродуктивну функцију за производњу нових вируса, који се даље шире и траже нове ћелије. У случају бактериофага циљ су одређени типови бактерија.

Почетком 20-их година прошлог вијека научници у САД и Грузији су почели да изучавају и користе бактериофаге у борби против бактериолошких инфекција. Међутим, у периоду Другог свјетског рата, западна медицина је објеручке пригрлила чудесну моћ антибиотика, док је СССР наставио да усавршава терапију фаговима (краћи назив бактериофага).

И када се филм премота до данашњих дана превелика зависност западне медицине на антибиотицима довела је до еволуције отпорних „супер-бактерија“. Зато, истраживачи почињу да се окрећу фаговима.

У марту је амерички Национални институт за алергијске и инфекцијске болести навео терапију фаговима као један од начина борбе против отпорности на антибиотике. Осим тога, на састанку америчког Друштва за микробиологију у Бостону, доктор Грегори Реш са Универзитета у Лозани је представио европске планове за Фагобурн – први огромни центар за клиничка испитивања терапију фаговимаза лијечење инфекција код људи.

Постоје велике предности приликом коришћења бактериофага, јер добре, тјелесне бактерије преживљавају лијечење, што није случај када су у питању антибиотици. Сваки тип фага напада специфичну врсту бактерија и зато нема колатералне штете.

Ипак, доктор мора да зна тачно којим типом бактерија је пацијент заражен. Уколико не зна, мора да направи коктел различитих типова фагова како би осигурао ефикасност терапије.

Било како било, у поређењу са традиционалним антибиотицима, који могу да побију све доброћудне и здраве бактерије и оставе пацијента „на изволте“ за неку врсту отпорних бактерија, фагови су много боље рјешење.

„Антибиотици су велики чекић, а нама треба крстарећа ракета. Фагови могу да представљају то ново оружје“, каже микробиолог Мајкл Шмит са Медицинског факултета у Јужној Каролини за Натуре.

Можда и најбоља ствар код бактериофага јесте што не постоје два индетична примјерка, па самим тим не постоји опасност да би бактерије временом могле да стекну отпорност.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: