Бајковити руски Калињинград – литвански недосањани сан
1 min read
Прелијепи Калињинград; фото: Wikivoyage
Недавно је литванско издање листа „Республика“ објавило чланак са насловом „Литванска област у рукама странаца“. Текст је написао литвански политиколог Бенад Володзка, координатор невладине организације „Клајпедски форум“. Володзка инсистира на тези да „право СССР-а на Каралаучус није за сва времена“.
Он тврди да је на конференцији у Потсдаму Кенигсберг био предат СССР-у наводно на само 50 година. Тај рок је истекао 1995. године и стога је изгледа неопходно преиспитати статус Калињинградске области. Литвански политиколог пише да у тренутном стању „милитаризовани Калињинград представља јасну пријетњу како за опстанак Литваније, тако и за сигурност цијеле Европе“. Он жали што је „у Каралаучусу уништено историјско и културно насљеђе ’Мале Литваније‘“, а уништавају се и одређени „балтички културни објекти“, наводи Спутњик.
Реч „Каралаучус“ дословно значи „краљевска планина“, тако у Литванији називају Калињинград, а чак је и на литванским путним знаковима Калињинград означен као Каралаучус.
Такође би било вриједно разјаснити да је у Протоколу Берлинске конференције три велике силе од 1. августа 1945. године, у петом параграфу, наведено да су предсједник САД и премијер Велике Британије изјавили да ће подржати предлог о предаји Кенигсберга Совјетском савезу на конференцији у предстојећем мировном споразуму. Међутим, наредна мировна конференција није одржана, догађај у Потсдаму је био посљедњи за лидере „Велике тројке“, након чега је почео Хладни рат.
Међутим, 1990. године су уједињене Источна и Западна Њемачка са Совјетским савезом потписале „Споразум који се тиче свих спорних питања са Њемачком“. У овом документу се наглашава да „Уједињена Њемачка нема никаве територијалне претензије према другим државама, нити ће их имати у будућности“.
У Литванији не обраћају пажњу на такве аргументе. У мају је литванско рускојезично издање „Клајпеда“ објавило текст са насловом „Зашто Запад не воли Русију?“, који је написала активисткиња локалне украјинске заједнице Викторија Разгун.
„Шта би било када би Запад, инспирисан експанзионизмом Русије, захтијевао да се, на примјер, ослободи Калињинградска област? На крају крајева, споразуми потписани након Отаџбинског рата већ дуго не важе. Дозволите да вас подсјетим: 1945. године на конференцији у Потсдаму та област је предана СССР-у на само 50 година, тако да је рок истекао 1995. године“, написала је Разгунова.
