Bagdadske kornjače

Mapa kalifata

Islamistička militantna grupa ISIS, koja je proglasila kalifat, odnosno islamsku državu na teritorijima u Iraku i Siriji, koju kontrolišu američke obavještajne službe – objavila je plan za globalnu dominaciju. Plan je prikazan na karti sa jasnim teritorijama koje sunitski vođa Abu Bakr al Bagdadi „planira da osvoji“, a u njih spadaju (i) sve naše zemlje – glasila je vijest koju su po Vidovdanu prenijeli mediji.

Svi Evropljani s kojima pričam, a s njima Primorac dolazi u kontakt svakog dana, ne pokazuju da ih vijest uzbuđuje. Ljeto je. Okolo je Mediteran, i koga još briga za genocid nad Rusima u Ukrajini, nad Arapima u Gazi, i moru kolaterale širom bliskoistočnog pijeska. Dani su odmora. Veliki brat ionako je provalio običaje na Fejsbuku: niko ne lajkuje vijesti o tragedijama.

Poslušajmo zato što u Laguninom romanu „Jedro nade“, iz pera moje malenkosti, u Perastu pričaju dva sveštenika. Prvi je katolički, drugi srpski, pravoslavni…

– Zar ne vidiš da se Boka gasi, odvojena politički i kulturno od svog izvornog povijesnog konteksta? Sama po sebi, može li preživjeti?
– Oprosti… Zar to u slavu Kaptola nisi uzeo politički Opus Dei citat pokojnog sveštenika don Zbutege? Možda slučajno ne vidiš koliko s većim istorijskim pravom Beograd gleda na Boku kao na Baš-Zaliv ortodoksnih svetaca?
– Ako mi se i omaklo, pa sam i usvojio Zbuteginu misao, nije li samim tim ona postala moja? Pritom, ne dokidam mogućnost da je don Zbutega mislio na Veneciju i Beč, nikako na Stambol i Beograd, kad je govorio o povijesnom kontekstu.
– Ponavljam: o većim ja enigmama danas moram da promišljam. Recimo: što ćemo s agilnim islamom koji prijeti da prodre kroz mediteranska, time i evropska vrata? Ne čini li ti se da Agarin prvenac preuzima polako prvenaštvo od svog brata Isaka?
– Kakove su to slutnje?
– Sve što je bilo meta islama, a Perast je bio ne samo 15. maja 1654. kada se odbranio više čudom no viteštvom, ali i viteštvom, ponovo može da se nađe u fokusu osvajačke pažnje.
– Želiš reći gdje bi se Perast opet mogao naći u obrani križa?
– Po logici poslednjih vremena, ne. Više je građana od hrišćana, dragi prijatelju. Više je abortiranih od rođenih, više je u Evropi ubica oba pola od Bogom danih majki uvijek ženskog pola. U tome smo teološki saglasni. Nego bi se Perast, budući u Evropi, mogao naći zaklan na spavanju, ako bi u trenutku dok ti o tome govorim, i to po Božjem dopuštenju, sunit znao da se udruži sa šiitom, te zgađen Evropom – krenuo da pod jednim mesijanskim halifom povrati sve što je ikad bilo izgubljeno.
– A to je?
– A to je teritorijom toliko… da se i usred ljeta smrzneš. Lakše je zato zamisliti hiljadu kornjača, zovimo ih, recimo, bagdadskim, puštenim na sve strane prije hiljadu i jedne godine, od kojih svaka kornjača živi i napreduje 1001 godinu. Dotle islam živo vjeruje da su mu granice.
– Jesi opazio neku od bagdadskih ovih dana?
– Čuj, mene sluh po molitvi, a ne vid, služi do ovih dana. Ali pamtim da su najbrže kornjače ugledale zalivske obale 1482, kad je silom uzet hrišćanski Herceg Novi. Godine 1624. stigle su da u Perastu popasu taman sve. I zrelo i zeleno.