Бадње вече на мору прије 113 година

„Почетком бурне 1908. године, ја сам путовао „Галицијом“ у прузи Тесалије и Егејског мора. Управо на православно Бадње вече прошли смо близу рта Атос, гдје видећи освијетљене оне велике Светогорске манастире, дао сам отворити све електричне фењере, који бијаху на првом јарболу и са три топовска хица, те са неколико бенгала и ватромета поздравио сам Хиландар, задужбину Немање и Св. Саве, нашег покровитеља, а сам Божић сам прославио у Кавали са агентом нашег друштва, Спонти, и са неколико пријатеља“ – пише у књизи „Поморски живот на једрењацима и паробродима“ кап. Влада Ивелића.

Ову је књигу, с првим издањем у Сплиту 1933, херцегновска Књижара Со објавила 2009. и 2018. Ево осталих описа Божића из пера једног од посљедњих Бокеља који је пловио на једрењацима, потом паробродима…

„Послије ужасног случаја, који сам претрпио поради губитка брика „Пиерино“, онако изнемогао и слаб иза болести, пошао сам у Рисан, своје родно мјесто, да се мало опоравим и да задовољим својту, која ме није давна видјела. Мислише јадни сви да сам и ја пропао, јер су у „Оссерваторе Триестино“ два-три пута читали да смо сви на броду помрли.

„У Боки Которској, под оним нашим лијепим поднебљем, на чисту зраку, добро храњен и његован од својих милих и драгих, убрзо сам се покријепио и оздравио. Након 13 година одсуства прославио сам код куће божићне празнике, уносећи бадњаке и мирбожећи се при пециву на ражњу, по старом нашем обичају, у славу Божју са својтом, узваницама и пријатељима пригодом Св. Јована, нашег крсног имена, да изнова кренем трбухом за крухом, дне 22. јануара 1883.“

*

„Имао сам неколико добрих пријатеља у оној нашој колонији. Ишао сам на све светковине, пригодом Божићних и Ускршних благдана и крштења, к пријатељским породицама: Дробњаковићима, Зеновићима, Живковићима, Греговићима, Вучетићима и Перазићима, а код честите обитељи Јока Давидовића био сам стални гост. Знало се, осим честих обједа, морао сам сваки дан код њих поћи на вечеру и преноћити; једино би се задржавао на броду када олуја и рђаво вријеме не би допустили.“

*

„У априлу 1904. опет се повратих на заповијед пароброда „Дафне“, гдје сам пловио у разним пругама кроз Средоземно море 9 мјесеци, а јануара 1905. починуо сам код куће на допусту и прославио Божићне празнике и своју Крсну славу.“

Приредио: Никола Маловић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: