• Изабрано
• Мозаик

Азијско удружење: Изазов за америчку хегемонију

1 min read

2 месеца ‎ ИН4С

Технополитика

Пише: мр Дејан Абазовић

У претходном тексту, у контексту Трумпове тарифне политике, покушао сам да сагледам слабости америчке преговарачке позиције, прије осталих, у односу на двије азијске земље Кину и Јапан. Једва да сам текст публиц-овао појавила се информација да су Кина, Јапан, Ј. Кореја и земље АСЕАН објавиле заједничко саопштење (асеан.орг/јоинт-статемен…) у којем заузимају заједнички став против “ескалације трговинског протекционизма”. У саопштењу пише да је њихов заједнички “политички приоритет” “јачање дугорочне отпорности” региона, што, с обзиром на политике које детаљно наводе, јасно значи изградњу финансијске и трговинске инфраструктуре која има за циљ смањење њихове изложености САД. Заједничка активност земаља АСЕАН-а која буквално захтијева наставак претходног текста “САД И ТАРИФЕ: СЛАБОСТИ ПРЕГОВАРАЧКЕ ПОЗИЦИЈЕ”.

Јачање азијског економског блока

Заједничко саопштење Кине, Јапана, Јужне Кореје и земаља АСЕАН-а, објављено 5. маја 2025. године, је снажно одјекнуло глобалном економском сценом. Овим документом, кључне азијске економије заузеле су јединствен став против “ескалације трговинског протекционизма”, што се недвосмислено може протумачити као реакција на протекле и потенцијалне будуће трговинске баријере, посебно оне које су долазиле из Сједињених Америчких Држава (САД).

У сржи њихове стратегије налази се наглашени “политички приоритет” – јачање дугорочне отпорности региона. Детаљнија анализа политика које се наводе у саопштењу открива промишљен план изградње финансијске и трговинске инфраструктуре чији је примарни циљ смањење превелике зависности од америчког економског утицаја.

Ова стратегија обухвата свеобухватне мјере усмјерене на интензивирање трговинске размјене међу потписницама, развој и јачање локалних тржишта обвезница, те постепено смањење ослањања на традиционалне западне финансијске институције. Један од конкретних корака у том правцу је и планирано проширење Иницијативе за мултилатерализацију из Чијанг Маија (ЦМИМ), регионалног фонда за финансијску стабилност.

Посебну важност има и експлицитна подршка Регионалном свеобухватном економском партнерству (РЦЕП), највећем трговинском споразуму на свијету који окупља све потписнице овог саопштења, али изоставља САД. РЦЕП се тако позиционира као кључни инструмент за јачање унутрашње економске повезаности и стварање снажнијег регионалног тржишта.

Овакав развој догађаја намеће закључак да протекле трговинске политике изван региона, парадоксално, подстичу зближавање источне и југоисточне Азије у све кохерентнији економски блок. Овај блок активно ради на диверзификацији својих економских токова и смањењу ризика повезаних са превеликом изложеношћу америчком тржишту.

Импликације и изазови за САД

Овакво удруживање азијских економија поставља значајне изазове за САД. Протекционистичке мјере, умјесто да донесу жељене ефекте, потенцијално могу довести до економске изолације САД у овом кључном глобалном региону. Изостанак из РЦЕП-а већ представља пропуштену прилику за директно учешће у обликовању трговинских правила и коришћење бенефита регионалног економског раста.

Смањење економске зависности азијских земаља од САД неминовно ће се одразити и на слабљење њиховог геополитичког утицаја у региону. Јачање унутрашњих економских веза унутар Азије ствара нову динамику моћи у којој САД више не мора нужно бити централни економски стуб.

Формирање овог блока и њихова стратегија “јачања отпорности” представљају директан одговор на непредвидивост и потенцијалну нестабилност америчке трговинске политике. Умјесто ослањања на партнера чије се политике могу нагло мијењати, ове земљепокушавају пронаћи сигурност и стабилност у међусобној сарадњи и интеграцији.

Снага и ограничења азијског савеза

Економска снага овог удружења је неспорна. РЦЕП чланице заједно чине око 30% глобалног БДП-а и свјетске трговине, што им даје значајан преговарачки капацитет на међународном нивоу. Флексибилност РЦЕП споразума, који предвиђа постепено укидање царина и хармонизацију правила, олакшава прилагођавање различитим економским условима унутар блока. Политичка воља за заједничким дјеловањем, демонстрирана овим саопштењем, показује зрелост региона да превазиђе историјске тензије зарад заједничких економских интереса. Финансијска иницијатива попут ЦМИМ-а додатно обезбјеђује регионалну финансијску стабилност.

Међутим, постоје и унутрашњи изазови. Различити економски и политички приоритети унутар АСЕАН-а, као и потенцијалне тензије услијед растућег кинеског утицаја, могу представљати препреку потпуној кохезији. Такође, обим РЦЕП-а у погледу стандарда за рад, заштиту животне средине и дигиталну трговину је ужи у поређењу са неким другим трговинским споразумима.

Упркос овим ограничењима, формирање и јачање овог азијског економског блока представља значајан геополитички и економски помак. САД ће морати пажљиво да преиспитају своју стратегију према овом региону како би очувале свој утицај и избјегле даљу економску изолацију у све мултиполарнијем свијету. Конструктивнији приступ међународној трговинској сарадњи и препознавање легитимних интереса азијских партнера биће кључни за будуће односе.

Технополитика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: