Azijske zemlje, predvođene Kinom, pokupovale rusku naftu

Vodeće azijske ekonomije, predvođene Kinom, Indijom, Japanom i Južnom Korejom pokupovale su ovih dana svu ponuđenu rusku naftu ( tipa „ sokol”) sa majskim datumom isporuka. I to ne obazirući se preterano na plimu zapadnih sankcija i uporna upozorenja  Vašingtona i Brisela da se drže podalje od sibirskih energenata, izvestio je američki portal „ Ojl prajs” iz Hjustona. U međuvremenu, nasrtljivost Zapada da se svrsta „ na pravu stranu istorije” kada je reč o sukobu u Ukrajini, a na terenu trgovine strateškim sirovinama  indijski ministar inostranih poslova Subramanjan Džaišankar odbacio je ovih dana oštrom primedbom na račun EU: „Indija mesečno verovatno kupuje manje nafte iz Rusije nego EU za jedno posle podne. Pažnju bi trebalo da usmerite na Evropu.”

Indijski trgovci naftom novi apetit za sibirskom naftom, objašnjavaju jednostavnom računicom.

„Motivi vlade Indije su ekonomski, a ne politički. U svojoj energetskoj strategiji, vlada Indije uvek će biti zainteresovana za dogovor. Teško je ne prihvatiti 20 odsto popusta na cenu nafte, kada uvozite od 80 do 85 odsto tog neophodnog energenta, pogotovo u vremenu pandemije i usporenog globalnog privrednog rasta”,  istakao je za američku mrežu  Si-En-Bi-Si Samir N. Kapadija, šef trgovine  indijske državne konsultantske firme Vogel. Inače, Indija, država sa 1,3 milijarde stanovnika lane je iz Rusije pazarila tek oko 2,5 odsto neophodnih barela, odnosno koliko i SAD u 2021.

U međuvremenu, koliko od marta ove godine, na pet ruskih supertankera ukrcano je oko šest miliona barela i usmereno put Indije. Berzanski posmatrači izračunali su da je Indija tako za mesec dana uvezla koliko u jednom tromesečju prošle. Usput, Indija u Rusiji nabavlja 60 odsto vojnoodbrambene opreme, navodi „ Ojl prajs” .

Najnovija, ruska ponuda nafte ( tipa „ ural” i „ sokol” ) po ceni i 30 dolara nižoj od rivalskog „ brenta” i lake teksaske nafte, na azijskom tržištu nailazi ovog proleća na prijemčive kupce koji je kupuju, ali ipak bez dugoročnih zaletanja. Naime, Kina, ubedljivo najveći kupac sibirske nafte u Aziji (lane je prosečno uvozila oko 1,72 miliona barela dnevno), ovih dana beleži pad nabavke ruske nafte od oko 9,1 odsto, ukazuje „ Blumberg”. Razlozi za ovo posustajanje kineskih nabavki uprkos bagatelnoj ruskoj ponudi su brojni. Jedan među njima je i činjenica da su kineske rafinerije ugovorima dugoročno čvrsto vezane sa brojnim snabdevačima iz Zaliva (članicama OPEK plus kojem pripada i Rusija). Bilo kako bilo, jeftina ruska nafta sa cenom utvrđenom „ na licu mesta” (spot price) počinje da plavi azijsko tržište ovog proleća, otvarajući prostor novoj asimetriji na globalnom tržištu energenata.

Naime, jednako kako se Zapad, u ovom trenutku zdušno sprema da što pre nastavi život bez sibirske nafte, tako i Rusija uočava da je „put na istok” koliko ranije izgledao dugoročno prihvatljiv, toliko sada postaje brzinski neophodan,  kao i iznuđen. Naime, u godini do oktobra 2021. gotovo polovina ruskog izvoza nafte (49 odsto) i kondenzata plasirana je u evropskim članicama OECD-a, navodi Ju-Es Enerdži informejšn administrejšn  (EIA). Prema istom izvoru, gotovo 75 odsto ruskog izvoza prirodnog gasa je u istom periodu do oktobra 2021. konzumiran na tlu Starog kontinenta.

Ne čudi stoga da je šef Kremlja ove sedmice istakao da „Evropa nema momentalnu alternativu za ruski gas. Razumna zamena naprosto ne postoji”. Istovremeno, ni  ruski energoizvoz ne može brzo da nađe adekvatnu zamenu za evropske kupce, smatraju na zapadnim berzama. Bilo kako bilo, Putin je na sednici povodom „ energetske situacije”, iskazao optimizam. „ Imamo sve resurse i prilike da brzo nađemo alternativna rešenja. Kad je reč o ruskoj nafti, gasu i uglju, možemo da povećamo domaću potrošnju… i povećamo snabdevanje energetskih resursa u druge delove sveta, gde su stvarno neophodni”, izjavio je ruski predsednik. Sa tom vizijom, ruski lider je ukazao na potrebu da se isplanira izgradnja novih gasovoda i naftovoda sa nalazišta u Sibiru, kao i da se poveća kapacitet pretovara nafte na Arktiku i Dalekom istoku. Šef Kremlja je istovremeno naglasio da je neophodno „iskoristiti potencijal ’Severnog morskog puta’ i uključiti gasovode ’Snaga Sibira’ i ’Sahalin – Habarovsk – Vladivostok’ u jedinstveni sistem snabdevanja gasom kako bi se regioni u tom delu zemlje obezbedili gasom”.

Na tom energopravcu glavna ruska mušterija je Kina. Međunarodna podrška Pekinga Moskvi u sukobu sa Ukrajinom, iznijansirana, ali odlučna, ubrzava tu saradnju, uprkos činjenici da u tom okretu potencijalno može biti samo jedan veliki strateg – pobednik, ocenjuje britanski magazin „ Petroleum ekonomist”.

Pročitajte JOŠ:

Turska osniva aviokompaniju za prevoz turista iz Rusije, a zvaće se „Južni vetar“