Ауторски текст генералног секретара Уједињених нација Антониа Гутереша
Енергија је обликовала пут човјечанства – од савладавања ватре, преко обуздавања водене паре, до цијепања атома. Данас смо на прагу нове ере. Сунце се рађа у ери чисте енергије.
Прошле године, готово сви нови енергетски капацитети дошли су из обновљивих извора енергије. Улагања у чисту енергију порасла су на 2 билиона долара, што је 800 милијарди долара више од улагања у фосилна горива.
Соларна енергија и енергија вјетра сада су најјефтинији извори енергије на Земљи, а сектори чисте енергије креирају радна мјеста, подстичу раст и покрећу напредак – упркос далеко већим субвенцијама за фосилна горива.
Земље које се држе фосилних горива не штите своје економије, већ их саботирају – поткопавајући конкурентност и пропуштајући највећу економску прилику 21. вијека.
Чиста енергија такође пружа енергетски суверенитет и сигурност. Тржишта фосилних горива препуштена су на милост и немилост цјеновних шокова, поремећаја у снабдјевању и геополитичких превирања, као што смо видјели када је Русија напала Украјину. Али нема скокова цијене сунчеве свјетлости, нема ембарга на енергију вјетра, а готово свака нација има довољно обновљивих ресурса да буде енергетски независна.
Коначно, чиста енергија подстиче развој. Може допријети до стотина милиона људи који још увијек живе без струје – брзо, приступачно и одрживо, посебно путем ванмрежних и малих соларних технологија.
Све ово чини еру чисте енергије незаустављивом. Али транзиција још увијек није довољно брза нити праведна. Земље у развоју заостају. Фосилна горива и даље доминирају енергетским системима, а емисије и даље расту када би морале рапидно падати како би се избјегли најгори ефекти климатске кризе. Да бисмо то ријешили, потребне су нам мјере на шест фронтова.
Прво, владе се морају у потпуности посветити будућности чисте енергије. Свака земља се обавезала да ће у предстојећим мјесецима поднијети нове националне климатске планове – познате као Национално одређени доприноси – са циљевима за наредну деценију. Ови планови морају бити усклађени с ограничавањем пораста глобалне температуре на 1,5 степени Целзијуса, обухватити све емисије и секторе те поставити јасан пут ка чистој енергији. Земље Г20, одговорне за око 80% глобалних емисија, морају бити предводнице овог процеса.
Друго, морамо изградити енергетске системе за 21. вијек. Без модерних мрежа и складиштења, обновљива енергија не може остварити свој потенцијал. Али за сваки долар уложен у обновљиве изворе енергије, само 60 центи иде у мреже и складиштење. Тај однос мора бити један према један.
Треће, владе морају тежити задовољавању растуће свјетске потражње за енергијом из обновљивих извора. Велике технолошке компаније такође морају одиграти своју улогу. До 2030. године, центри података могли би трошити исту количину електричне енергије као Јапан данас. Компаније би требало да се обавежу да ће их напајати обновљивим изворима енергије.
Четврто, морамо уградити правду у енергетску транзицију. То значи подршку заједницама које су још увијек зависне од фосилних горива како би се припремиле за будућност чисте енергије. А то подразумијева реформу ланаца снабдјевања кључним минералима. Данас су они препуни кршења права и уништавања животне средине, а земље у развоју су заробљене на дну ланаца вриједности. Томе се мора стати на крај.
Пето, морамо трговину учинити алатом за енергетску трансформацију. Ланци снабдјевања чистом енергијом су високо концентрисани, а глобална трговина се фрагментира. Земље посвећене новој енергетској ери морају радити на диверзификацији снабдјевања, смањењу тарифа на чисту енергетску робу и на модернизацији инвестиционих уговора како би подржали транзицију.
Шесто и коначно, морамо усмјерити финансирање ка земљама у развоју. Африка је прошле године примила само два одсто инвестиција у обновљиве изворе енергије, упркос томе што има 60% најбољих свјетских соларних ресурса. Потребна нам је међународна акција – како бисмо спријечили да отплате дугова исцрпљују буџете земаља у развоју и како бисмо омогућили мултилатералним развојним банкама да значајно повећају свој кредитни капацитет и искористе далеко више приватног финансирања. Такође су нам потребне агенције за кредитни рејтинг и инвеститори да модернизују процјене ризика узимајући у обзир обећање преласка на чисту енергију, цијену климатског хаоса и опасност од ‘насуканих’ средстава за производњу фосилних горива.
Ново енергетско доба је на дохват руке – доба у којем јефтина, чиста и обилна енергија покреће свијет богат економским могућностима, гдје нације имају сигурност енергетске аутономије, а дар електричне енергије је дар за све.
Ово је наша кључна прилика за убрзање глобалне промјене. Искористимо је.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
