Аркан

Пише: Булатовић И. Богић

Савле, учени фарисеј из Тарса, један од онијех који је, по предању, одобравањем својим каменовао рођака свога (Архиђакона Стефана, којега прослављају многе наше велике и угледне Породице), оштровиди, и онда, на путу за Дамаск, вјероватно је циљао још које срце у којем се сакрило Дијете витлејемско пред потјером Иродовом која траје ево преко два миленијума и која ће трајати док год буде пописа Иродових који имају за циљ да преброје хришћане, е да би их искоријенили, конвертовали, протјерали или погубили. Али Савле оштровиди, прогледао је у оном Дамаску откуда су нашим прецима долазиле славне димискије са очима. ОштроУмно је прогледао оштровиди. Догодило се Чудо, ако Бог има право да чини Чуда, да постиди „преподобне судије“ и да помогне срцу покајаном.

Чинио је то и наш Свети Старац и судиле су му „судије преподобне“ и са једне и са друге стране, и са лијеве и са десне. За једне је био само „Турчин“, а за друге само „сотона“. А Свети је само вјеровао у Љубав и Милост Оца и Сина и Духа Светога и у Срце човјеково, чије год да је. Које зебе у свемиру и којему мало праве Милости треба па да се покаје.

Једној блудници на Гори маслинској, судила је гомила „преподобна“ и стао је предањ Изгонитељ блуда, а Сабиратељ Људи: „Ко је од вас безгрешан, нека баци се каменом на жену ову“! И блудница, будући оштровида за површност, оштроУмно прогледа и сагледа сву Љепоту Мужјаштва и Материнства и пође за Путем Истине и Живота. Друга једна, доцније ће, покајати се и завјетовати Пустињи и данас је се сјећамо, Љубављу Старца Зосиме, у најчистијем и најстрашнијем Посту, у недјељи Петој, недјељи Пасхе, у Седмицама најчеднијим и најболнијим страдања Свемира. Марија блудница, на жалост свих „судија преподобних“, а на Славу Пастира Доброга који нема Јагањаца заборављених, наново се роди као Марија Египћанка, символ кроз трулу твар оваплоћене Чедности и преображене палости.