Арчибалд Рајс – пријатељ Срба из најтежих дана

Предсjедник Србије Томислав Николић рекао је данас да је Арчибалд Рајс био саборац и јунак који је голготу Великог рата прошао не као странац већ дијелећи судбину српске војске и народа и који је остао у Београду до смрти предан жељи да доприноси и помаже Србији.

„Ја сам швајцарски добровољац Српске војске, друг величанствених ратника Шумадије, Дунава, Мораве, Тимока и Вардара“ цитирао је Николић Рајсове ријечи и навео да је доктор Арчибалд Рајс тиме дефинисао себе и свој боравак у Србији од 1914. године,

Николић је на обиљежавању 100.годишњице почетка рада Арчибалда Рајса у Србији, код споменика Рајсу у Топчидерском парку, у близини „Милошевог конака“ подсјетио да је он рођен у Хаузаху, покрајини Баден у Њемачкој 1875. године, живјео у Кантону Во у Швајцарској, и умро „ми смо убијеђени у то – као Србин, у Београду 1929. године“.

Он је подсјетио да је Рајс допутовао у Србију 1914. године на позив српске владе да истражује злочине аустроугарске, њемачке и бугарске војске над цивилним становништвом и да је остао вјеран струци, написао многе књиге и радове поводом тога, а често слао и извјештаје који су објављивани у угледном часопису Газет неутралне Швајцарске.

„Тиме је као угледни професор и криминолог извјештавао свијет и кварио пропагандну слику Њемаца и Аустроугара о Србима као дивљачком народу“ подвукао је Николић.

Према његовим ријечима, ово је прилика да се посебно изрази захвалност Арчибалду Рајсу за бројне чланке у престижним европским листовима и часописима, неријетко и на насловним странама које је током рата слао као дописник.

„Највише захваљујући његовим текстовима, европска и свјетска јавност је из пера непристрасног извјештача била тачно и благовремено упозната са истином у Србији и о Србији. И тада, уосталом као и данас, све што није било у медијима као да се није ни десило“ рекао је предсједник.

Он је подсјетио Рајсово лично дивљење према српском редову и односу који је имао према заробљеним злочинцима, није нашло мјеста у стучним извјештајима других па чак ни у новинским чланцима.

„Ваш народ зна за самилост и понекад је такав у тренуцима када се човјек не нада да ће код њега наћи ту лијепу људску особину. Колико пута сам, тако, у току рата гледао како доводе заробљене непријатељске војнике изнурене од глади и, умјесто да те људе који су им спалили куће и масакрирали жене и дјецу злостављају, ваши војници би се смиловали над њиховом судбином и давали им последње парче хлеба из џепа. Народ вам је поносан, али не и охол“ подсјетио је Николиоћ на ријечи Рајса.

Он је био саборац и јунак који је голготу Великог рата прошао не као странац међу српским војницима и народом, већ као један од нас, рекао је Николић и додао да је дијелећи судбину српске војске и народа, Рајс остао у Београду до своје смрти предан својој жељи да доприноси и помаже Србији.

Предсједник је подвукао и да је Рајс био члан делегације југословенске владе на Мировној конференцији у Паризу а у Београду је унио иновације у полицијску праксу.

Рајс је за живота добио Медаљу за храброст на Солунском фронту, Албанску споменицу, проглашен почасним грађанином Крупња и Мачванског Прњавора, од Удружења официра и ратника добио официрску сабљу на дар, проглашен је капетаном прве класе Војске краљевине Србије,школовао 300 српске сирочади у Лозани, подсјетио је Николић.

Предсједник Србије је навео и да једна београдска основна школа носи његово име, да постоји и фондација, плакета коју додјељује Криминалистичко – полицијска академија и низ других удружења и знамења који његују сећање на Арчибалда Рајса – јединствену личност у историји Србије.

Он је подсјетио и на политички тестамент Арчибалда Рајса „Чујте, Срби“ о врлинама нашег народа као и на то да је завјештао да га читамо после смрти због другог, значајнијег дјела, у коме нам с љубављу скреће пажњу на мане, а који најрађе заборављамо.

Према његовим ријечима у септембру 1928 Рајс је чак намјеравао и да оде из Краљевине СХС и тада навео да свако стрпљење има својих граница.

Предсједник је нагласио да је „Србија вољела свог Арчибалда Рајса“ и додао да је Рајсу испуњена жеља да да му срце буде однијето на Кајмакчалан да, како је сам написао, почива и нестане на најопаснијем врху српских земаља, близу другова које сам видио како умиру.

Срби су исписали епитаф: „Овдје у овој урни, на врху Кајмакчалана“.

Златно срце спава, пријатеља Срба из најтежих дана – Јунака Правде, Истине и Права,Швајцарца Рајса, ком нека је слава!“ навео је Николић али и подсјетио да су његови посмртни остаци нестали су из урне која је поломљена приликом једног налета Бугара у Другом свјетском рату.

„Како и доликује, Арчибалд Рајс данас је око свог имена и славе окупио представнике српске и швајцарске државе чији народи живе у пријатељству и разумијевању. Другачије и не смије бити, јер је то пријатељство искрено и трајно започео Швајцарац др Рудолф Арчибалд Рајс који је своје знање, посвећеност, мисао, најзад своје срце, оставио у Србији“ закључио је предсједник.

У оквиру комеморативне свечаности, планирано је отварање изложбе фотографија о животу и раду др Рудолфа Арчибалда Рајса, саопштило је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: