ИН4С

ИН4С портал

Апостолски нунције Луиђи Пецуто посјетио Митрополију црногорско-приморску

1 min read

Цетиње, 13. октобар    Његова Екселенција мср. Луиђи Пецуто, апостолски нунције у Црној Гори, са својим сарадницима посјетио је Цетињски Манастир и Митрополију Црногорско-Приморску. Послије поклоњења светињама које се чувају у Цетињском Манастиру, Његову Екселенцију је примио Његово Преосвештенство Епископ Будимљанско-Никшићки г. Јоаникије са свештеницима. Радном састанку није присуствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски г. Амфилохије због службене посјете Женеви.

nuncije 1

Током састанка, Епископ г. Јоаникије и апостолски нунције мср. Луиђи Пецуто су разговарали о општим темама и савременим изазовима хришћанства у 21. вијеку, као и потреби његовања дијалога између хришћана. Такође, размијенили су мишљења о положају цркава и вјерских заједница у Црној Гори, као и о предложеним решењима Нацрта закона о слободи вјероисповијести, који је припремило Министарство за људска и мањинска права.

Једнодушно су констатовали да је неопходно одржавати стални дијалог између двије хришћанске Цркве, као и са државом Црном Гором ради подстицања општег добра и остваривања слободе вјероисповијести.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thoughts on “Апостолски нунције Луиђи Пецуто посјетио Митрополију црногорско-приморску

  1. Шта каже руски експерт Олга Четверикова о моди зближавања са Римом у дијелу клира Руске Цркве? На питање – ”како оцјењујете “филокатолицизам” који се данас шири не само у Украјини и Белорусији, него и у Русији, међу православним клиром?”, она одговара:

    Као дефинисану позицију – духовну блискост с римокатолицизмом. Сви наши свети кнежеви и Свети Оци, почевши, од равноапостолног Владимира и благовјерног Александра Невског, су одбацивали папизам и политичку унију са “Латинима”. Данашњи филокатолици у РПЦ аргументују наводну нужност зближавања Цркава “неопходношћу политичког тренутка”, указујући на одсуство црквеног документа који “правно” дефинише римокатолицизам као јерес. Но, све је то опасна схоластика. /Да не говоримо о неотклоњеним новотарским одступањима Рима од православних догмата- прим. прев./ да ли је осудио било који римски папа, укључујући и садашњег, злочине бандероваца-унијата за време Другог свјетског рата и данашњег сукоба у Донбасу? Да ли је било који осудио хрватски геноцид над Србима, који је у годинама нацистичке окупације Југославије почињен по благослову Ватикана и конкретно – надбискупа загребачког Алојзија Степинца, кога је Римокатоличка црква убројала у лик блажених? То је то. Зближавање, а тим прије савез РПЦ са Римским престолом, о коме чак и из добронамјерних побуда расуђују данас неки публицисти који лоше познају историју тог питања, представљало би за Русију националну издају. Види http://portal-kultura.ru/articles/symbol-of-faith/116965-obyknovennyy-papizm/
    Разборитоме доста!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *