Антисрпски урлици по монтенегринским порталима: Кад ће институције да реагују?

У посљедње вријеме, јавни простор Црне Горе све више загађују изјаве пуне мржње и нетрпељивости усмјерене против Српске православне цркве (СПЦ) и њених вјерника. Готово сваког дана, без изузетка, принуђени смо да по црногорским порталима читамо полуинтелигенте који осјећају потребу да нешто кажу. Проблем је што немају да кажу ништа паметно и далеко би више значило да су то задржали за себе.

Те главе, најчешће, покушавају да се баве историјом – што им није јача страна, колумнистичким дјеловањем – што им тек не иде од руке, и распиривањем мржње – у чему су мајстори. Тако је Блажо Средановић одлучио, на несрећу свих присутних грађана Црне Горе, да своје мисли овјековјечи објављивањем свог текста на Порталу Аналитика. То су моменти кад нормалном човјеку буде и жао што се догодио технолошки напредак, јер ће те ријечи остати записане у великој интернетској мрежи – заувијек.

У свом коментарисању СПЦ, у тексту насловљеном Театар апсурда у режији СПЦ: Кад попови пишу историју, а злочинци постају јунаци, Блажо каже: „Кад их чујем што све говоре и видим чиме се све баве да би зарадили да се ками хране, онда више респектујем уличне дјевојке, чија професија постаје достојна поштовања у односу на свакодневно светосавско политичко ку*вање, лупештину и отимање црногорског историјског блага.“ 

По страни то што Блажо касни са реакцијом на тему изјава митрополита Јоаникија о Павлу Ђуришићу, те пропушта да буде актуелан, он ипак не касни да се пројави као идеални представник политичког дилентатизма, историјског незнања, примитивизма и вјерске и националне мржње. Његов најновији текст објављен на Порталу Аналитика, није ништа друго до отровна мјешавина нискобуџетног псеудоинтелектуализма, вулгарности и класичне антисрпске хистерије – што га чини идеалним за потребе поменутог портала.

Можда би човјек и више примио к срцу ове бљувотине, кад не би схватао сву раскош Блажовог незнања и контрадикторности. Наиме, проблем са тим, како каже и у наслову, што „попови пишу историју“, има човјек који је и сам оснивач једне, додуше непризнате, вјерске организације. Тачније, Средановић је оснивач ЦПЦ у Америци, а сметају му попови – што некако, на чудан начин, и има смисла, јер ЦПЦ и јесте „вјерска“ организација која није вјерска и нема вјерских лица. А некако још човјеку буде лакше кад зна да Средановић не поштује ни оне уз које је, него се својевремено и са својим назови митрополитом препуцавао преко истог портала.

Наиме, он је приликом бирања Бориса Бојовића на кобајаги мјесто митрополита, упутио јасну поруку Мирашу Дедеићу, рекавши му: „Вјерујте ми, драги оче Михаило, нимало ме не тангира то што тврдите да сам неупућен у све ово што сте навели, па и да су Ваши сарадници саставили и много дужу листу. Али ми много смета и забрињава што Ви, који знате све те бројне каноне или боље рећи морате да их знате, па сте и поред свега свјесно правили тако тешке прекрсаје, да је патријарх васељенски Вартоломеј морао да реагује и казни Вас са ваљда најтежом казном у православљу.“ Јасно је да Блажо, иако у много чему контрадикторан, заиста не хаје ни за своја тзв. свештена лица, те је то тада одлучио и јасно да стави до знања и изнесе свој став о бившем предсједнику организације Мирашу Дедеићу. То вам је заправо она стара: рекла „улична девојка“ уличној девојци да је улична девојка. 

Треба занемарити то што Блажо мисли да је нешто значајно рекао о СПЦ, и позвати институције да коначно крену да реагују.

Ако и неће због говора мржње, онда бар због загађивања простора.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: