• Изабрано
• Насловна
• Топ 0

Антисрпски ревизионизам на дјелу: Новак Аџић вријеђа јунаке Херцеговине и историјску истину

1 min read

1 седмица ‎ ИН4С

Новак Аџић

Док се цијела српска васиона поносно сјећа историјске епопеје Невесињске пушке као искре слободе која је запалила устаничку ватру широм Балкана, самопроглашени академик и политички маргиналац Новак Аџић ових дана изнова потврђује своју улогу гласноговорника антисрпских кругова у Црној Гори.

У покушају да дискредитује изјаву лидера Демократског фронта Милана Кнежевића, који је с правом указао на значај Невесињске пушке за историјско ослобођење српских земаља, Аџић се, у маниру најприземније великоалбанске или НАТО пропаганде, обрушио на српски народ, називајући историјску истину – „одвратном лажи и политичком подвалом“.

Историјски ревизионизам у служби нове Црне Горе

У покушају да прекроји историју и умањи значај српског устанка, Аџић тврди да је тврдња о значају Невесињске пушке „класична великосрпска манипулација историјом, којом се жели фалсификовати улога Црне Горе у ослобађању и подредити је митологији која одговара савременим политичким циљевима ретроградних структура“.

Документована историја, међутим, не оставља простора за овакве неосноване тврдње – устанак у Херцеговини 1875. године био је увод у српско-турске ратове, у којима су и Србија и Црна Гора пружиле несебичну помоћ братском народу. Љетописи, записници и војне депеше јасно говоре о координацији и заједничком духу борбе.

Зашто Аџић напада српску историју?

Јасно је – у недостатку било какве политичке релевантности, Аџић и сличне фигуре из кругова тзв. „грађанистичке Црне Горе“ не могу опстати без напада на српство. Док се Србија и Црна Гора, као српске државе тога доба, боре против османског зулума, Аџић тврди да је Србија „претрпјела тежак војни пораз, нарочито код Ђуниса, и да није имала кључну улогу у тим ратним дешавањима“, што представља грубо сужавање историјске перспективе и игнорисање жртава с обје стране Дрине.

Република Српска – трн у оку?

Најопаснија је, ипак, Аџићева теза којом покушава да повуче линију од Невесињске пушке до модерне српске политике, тврдећи да се „данашњом инструментализацијом Невесињске пушке покушава оправдати постојање ентитета попут тзв. Републике Српске, чије вођство је правоснажно осуђено за геноцид и тешке ратне злочине“.

Такав став представља не само директан напад на Републику Српску, већ и покушај делегитимизације сваког вида српског историјског отпора, било у 19. вијеку или у наше вријеме. Његове ријечи да се тиме „легитимизује агресија на БиХ и покушај њене подјеле под плаштом лажне историјске борбе за слободу“ представљају, у суштини, одраз идеолошке мржње према свему што носи српско име.

Србија и Црна Гора – један народ, заједничка историја

Без обзира на покушаје да се српски народ разједини, историја остаје најбољи свједок заједничке борбе. Невесињске пушка није само симбол устанка у Херцеговини, већ свједочанство српске слободе, братства и борбе против османлијског зулума.

У том свјетлу, изјаве попут оне Новаковог Аџића – да „Црна Гора не смије бити талац лажи, митова и туђе политике“ – могу се само посматрати као дио шире офанзиве на српски идентитет – офанзиве која ће, као и свака досад, остати поражена пред истином.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: