Antić za IN4S: Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Istoričar Čedomir Antić ocijenio je su antisrpski stavovi i retorika koja dolaze od strane aktuelne crnogorske vlasti postojali još jedino u nacističkoj tvorevini Nezavisnoj državi Hrvatskoj tokom Drugog svjetskog rata.

–Đukanović je namjerio da u potpunosti obespravi i zatre srpski narod u Crnoj Gori, a da kriminalom stečenom bogatstvu pridoda i imovinu Pravoslavne crkve, kazao je Antić u intervju za portal IN4S.

Prema njegovim riječima, Đukanović od građana Crne Gore želi da načini evropske talibane.

–Pošto nema nikakvu ideologiju, svoj ekstremizam gradi isključivo na mržnji, istakao je Antić, dodajući da ga ne zanima eventualna zabrana ulaska u Crnu Goru, koju su spominjali mediji bliski crnogorskoj vlasti.

Ove godine proslavlja se 100 godina od završetka Prvog svjetskog rata, koje je zaokruženo ujedinjenjem u zajedničku državu. Proslava je u Crnoj Gori pod sjenkom revizije istorije, gdje režim iste događaje reinterpretira na drugačiji način. Kako gledate na ovaj „zaokret“ kada je u pitanju identitetski put Crne Gore?

-Uveren sam da razlog ovakvoj politici režima Mila Đukanovića nema mnogo veze sa Podgoričkom skupštinom i 1918. godinom. Da je tako, nešto slično bi smo čuli pre deset ili dvadeset godina, prilikom važnih godišnjica i mnogo sudbonosnijih događaja koji su ih pratili (početak procesa otcepljenja iz 1998. ili jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije). Ovakve stavove i retoriku nismo čuli nikada, osim u vreme postojanja NDH i delovanja oca savremene Đukanovićeve države, ustaškog saučesnika Sekule Drljevića. Razlog ovakvom stavu je potreba za sukobom na kome režim već decenijama živi. Namerio je da u potpunosti obespravi i zatre srpski narod u Crnoj Gori, a da kriminalom stečenom bogatstvu pridoda i imovinu Pravoslavne crkve. Tu Đukanovićevu radikalizaciju možemo da pratimo od sticanja nezavisnosti. Vrhunac je došao sa ulaskom u NATO. On nesrećnik misli da je NATO ušao u sastav njegovog režima, a ne da je Crnu Goru uveo u taj savez. Sada se ponaša onako kako se u globalnom Islamu ponašaju pojedine zajednice sa periferije. On od građana Crne Gore želi da načini evropske talibane. Pošto nema nikakvu ideologiju, svoj ekstremizam gradi isključivo na mržnji.

Podgorička skupština i tzv. Božićni ustanak dva su događaja oko kojih se najviše „lome koplja“ kada su u pitanju stavovi Srba i aktuelne vlasti. Kakvo je vaše mišljenje kao istoričara?

-Podgorička skupština bila je organizovana u vreme kada se rat tek bio završio. Usred velikih unutrašnjih sukoba i nedoumica. Ona je bila svakako u najvećoj meri demokratski izabrana skupština u istoriji Crne Gore pre 1990. godine. Kada govore o nasilju režimlije zaboravljaju nasleđe vladavine kralja Nikole Prvog.  Ne vode računa ni o vremenskom kontekstu. Recimo, u Srbiji je krajem 19. veka,  posle sedam godina vladavine naprednjaka, dolazak radikala na vlast doveo do pogibije više od 400 političkih protivnika širom zemlje. A nije bilo ustanka.

Uključivanje Crne Gore u sastav Srbije izvršeno je uz mnogo grešaka, ali Podgorička skupština u kojoj je bilo i desetak muslimana, čiji su članovi bili mitropolit i muftija, predstavljala je trijumf demokratije.  Ona svakako nije onakva kakvom je predstavljaju oni čija je država nastala na desetinama hiljada masakriranih Srba i Crnogoraca. U Beogradu je 1944. vojska u kojoj su osnivači crnogorske nacije imali veliki uticaj, ubila više ljudi nego što su osvetnički pripadnici pokreta otpora iste godine poubijali u celoj Francuskoj. Ipak danas niko ne lepi politikantske, zlonamerne i budalaste plakate po Beogradu. Takođe, niko ne optužuje za to nekakvu „crnogorsku okupacionu vojsku“.

Dakle, ovde nije reč o istoriografiji, niti o debati. Autori platakata su politikanti, nezanalice i zlikovci. Oni to ne bi radili da im nije direktno naredio i platio režim Mila Đukanovića.

Da li će u Crnoj Gori biti moguće očuvati istinu, ili će ona nestati pod poplavom propagande koja se provlači od medija pa sve do školskog sistema?

-Istina je nepobediva. Nju ne mogu ugroziti laži i poluistine. Ako me pitate da li će preživeti srpstvo u Crnoj Gori, mogu Vam reči da duboko verujem da hoće. To je pitanje pravde. Mi se borim za cilj pravedan, a oni se bore da ostanu na vlasti i prikriju svoje zločine.

Srbi iz Crne Gore učesnici su brojnih događaja u Prvom svjetskom ratu, a srpska vojska je ušla u mnoge gradove kao oslobodilačka. U Budvi su međutim, uklonjeni bilbordi oslobodiocima, a bilbord koji je postavio IN4S našao se pod napadom vandala. Običnom građaninu, zbunjenom suprotnim informacijama kojima ne neprestano „bombardovan“, kako je moguće da dođe do pravih informacija?

-Svako ko želi može da dođe do istine. U proglasu kojim poziva na ustanak, objavljenom u Glasu Crnogorca od 2. januara 1919. (po Starom kalendaru) kralj Nikola kaže: „Od zvanične Srbije i njenih agenata optuživan sam kao protivnik jugoslovenskog jedinstva. Međutim, nijedan pojedinac u Srpstvu i Jugoslovenstvu nije više radio na njemu od mene, nastavljajući u tome djelo mojih besmrtnih predaka.“ Ranije je govorio da će „biti srećan kralj Crne Gore u Velikoj Srbiji moga Sandre“ (misleći pritom na svog unuka Aleksandra Karađorđevića). Ali, Glas Crnogorca je izlazio na Ćirilici, možda današnji ustašoidni tipovi ne čitaju to pismo.

Naši preci su se sve do kraja Drugog svjetskog rata nazivali Srbima. Sada njihovi unuci njihov identitet prekrajaju u crnogorski, poništavajući njihov lični stav. Šta ovo govori o nama?

-„Poturči se plaho i lakomo.“ – pisao je vladika Rade. Teškisu naša sudbina i krst koji nam je suđeno nositi. Odatle te biblijske podele, ali bolje je što je tako, jer bar znamo da oni koji ostaju sa nama u našem narodu to čine svojim izborom, zato što su čestitiji i bolji od bednika, pohlepnika i kukavica koji se sebe „zarobili u tuđina“.

Crna Gora je za 120 godina imala samo tri „gospodara“ Kralja Nikolu, Tita i Mila Đukanović. Kako tumačite ovaj fenomen nesmjenjivosti vlasti?

-Smatram tu činjenicu posledicom teških uslova i lošeg uticaja velikih sila koji su kreirali takav kulturni obrazac. Trebaće mnogo napora i vremena da to bude promenjeno. Drago mi je što je srpski narod u Crnoj Gori bio i ostao nosilac slobodarske ideje. Siguran sam da će Crna Gora jednog dana postati slobodna, a srpski narod dobiti željenu ravnopravnost.

Kako komentarišete najavljeno donošenje zakona o slobodi vjeroispovijesti, koji predviđa otimanje imovine SPC?

-Reč je čudovišnom projektu obespravljivanja srpskog naroda i zatiranja pravoslavlja. Siguran sam da će se naš narod i crkva odbraniti. Uveren sam u solidarnost  i to ne samo srpstva i slovenstva već i demokratskog sveta. Đukanović, kao političar ponikao iz partijskog aparatčika i prononsirani sileđija, to ne razume.

Crkva nisu zidine niti zlatne sasude – crkva to je narod. Mi smo narod. Njegova crkva je prazna ljuštura u kojoj je nekoliko mrzitelja, raspopova, agenata službi koje odavno ne postoje i saputnika partije koja je rasformirana. Jednog dana naći će se zajedno sa njima tamo gde im je odavno mesto – u parku iz doba Jure.

Da li ste upoznati sa navodnom namerom režima Mila Đukanovića da grupi građana Srbije zabrani ulazak u Crnu Goru?

-Jesam. Pošto je izvor koji je to jedini preneo sumnjiv, a nema reakcija crnogorskih vlasti, verujem da je reč o provokaciji čija je namera da vlast pokaže kako su srpski patrijarh i mnogobrojni rodoljubi isto što i medijska hidra pod imenom RTV Pink čije novinare su navodno uvrstili na taj spisak. Nismo isto. Đukanović treba da zna da od te zabrane nema ništa. Ako budemo potrebno srpskom narodu svi mi ćemo naći načina da uđemo u Crnu Goru. Kroz srpsku zemlju i posed mogu da dođem do njegove kancelarije i sedišta svake njegovih službi. Uveren sam da ću biti u Podgorici kada režimu Mila Đukanovića dođe kraj. Od toga dana pa do kraja života, slaviću dve slave.