Наредни “велики корак” за људску врсту могло би бити путовање на Марс, но у таквој би мисији проблем могла представљати (не)достатна количина црвених крвних станица (еритроцита) важна за пријенос кисика у крви, показало је ново канадско истраживање на које се позива Ројтерс.
Чак би и свемирски туристи који чекају на своја кратка путовања можда морали остати код куће, ако се покаже да им пријете анемија или мањак црвених крвних станица, навели су истраживачи.
Отприје се зна да астронаути доживљавају “свемирску анемију”, но досад се вјеровало да је она привремена. У једној НАСА-иној студији она је названа “болешћу од 15 дана”.
Лијечници је приписују разградњи црвених крвних станица, односно хемолизи, која настаје као посљедица протока флуида док се тијела астронаута прилагођавају бестежинском стању, али и кад се при повратку из свемира прилагођавају гравитацији.
Више крвних станица се разграђује, него што их се ствара
“Заправо, анемија је примарни учинак одласка у свемир”, рекао је др. Гуy Трудел са Свеучилишта Оттаwа, који је водио студију о 14 астронаута коју је финанцирала Канадска свемирска агенција.
“Док год су астронаути у свемиру, у њихову се организму више крвних станица разграђује него што их се ствара”, објаснио је Трудел.
У уобичајеним околностима организам у секунди разгради и замијени готово два милијуна еритроцита. Труделов тим је открио је да се, тијеком шестомјесечних мисија астронаута у њиховом организму у једној секунди рагради три милијуна црвених крвних станица.
“Мислили смо да знамо све о свемирској анемији, но није тако”, признао је Трудел.
Појаснио је да су се у организму астронаута производили додатни еритроцити како би надокнадили оне разграђене.
Повратна мисија на Марс би трајала двије године
Но Трудел се пита колико дуго тијело може континуирано производити 50 посто више еритроцита. То је важно знати јер би повратна мисија на Марс, по НАСА-иној процјени трајала двије године.
“Ако сте кандидат за пут на Марс, а ваш организам не успијева пратити потребу за производњом свих оних додатних црвених крвних станица, могли бисте се наћи у озбиљној невољи”, упозорио је.
Мања количина еритроцита у свемиру не представља проблем када је тијело у бестежинском стању, но након слијетања на Земљу, а потенцијално и на друге планете, анемија би могла утјецати на издржљивост, енергију и снагу астронаута, преноси Хина.
Ни годину дана након повратка на Земљу, количина еритроцита код астронаута није се у потпуности вратила на разину коју су имали прије лета, подаци су које су Трудел и његови колеге објавили у стручноме часопису Натуре Медицине.
Рјешење и за оне у свемиру, и за оне на Земљи
Канадски се стручњаци истодобно баве и проучавањем посљедица с којима се суочавају непокретни пацијенти који су често тједнима или мјесецима приковани за кревет.
Нова открића потврђују оно што је Трудел већ утврдио међу својим пацијентима, што указује на то да се проблем с еритроцитима, који погађа астронауте у свемиру вјеројатно догађа и код непокретних пацијената.
“У овом бисмо случају исто рјешење могли примијенити у оба случаја”, сматра Трудел.
С њим се слаже и Сулекха Ананд, која се бави хуманом физиологијом на Државном свеучилишту Сан Јосе, али није судјеловала у студији.
“Резултати истраживања помажу нам у схваћању физиолошких посљедица с којима се сусрећу астронаути на свемирским летовима те омогућују да их повежемо с анемијом код пацијената на Земљи”, рекла је Ананд. Према њеним ријечима, Труделов тим наставља радити на рјешењу проблема које ће користити и онима у свемиру и онима на Земљи.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
