Andrija Prlainović, vaterpolista na vrhu Orjena

Andrija Prlainović, velikan svetskog vaterpola, između ostalog dvostruki olimpijski i svetski šampion, 2006. napravio je potez koji mu je odredio karijeru, ali i život. Rešio je da kapicu matičnog Jadrana zameni Partizanovom i da pri tome odluči da reprezentacija Srbije bude sastav s kojim će stići do zvezdanih visina.

Mnogi su smatrali da će Prletov potez izazvati tektonski poremećaj u jednom od najlepših gradova Boke. Mada je Herceg Novi uvek bio srpski orijentisan, zbog čega i nije shodno svojim turističkim kapacitetima bio miljenik vladajućeg režima, bilo je onih koji su smatrali da je Prlainović sebi zatvorio vrata rodnog grada.

Omiljeni lik u Herceg Novom

Da skratimo priču: ne da se to nije dogodilo, nego je Prlainović i danas jedan od najomiljenijih likova u javnom životu Herceg Novog. Njegovi sportski uspesi i dolazak posle velikih takmičenja u grad – od Igala do Meljina – uvek su bili praćeni s velikim odobravanjem.

Svemu tome doprineo je ponašanjem, stalnim isticanjem ljubavi prema Boki i Herceg Novom i sam Andrija. U Herceg Novom je kupio kuću, svaki slobodan trenutak sa suprugom Ivanom, decom Đurđom i Bogdanom koristi da bude u Boki.

– Ne treba puno da bi se zavolela Boka. Dovoljno je da dođeš. Divlja i pitoma, izazovna i prijateljska. Slažem se, ima prelepih zaliva, plaža, mora, ali Boka ima nešto svoje, nešto što je izdvaja od drugih – znao je Andrija Prlainović nekada u vreme pauza sportskih takmičenja da se poveri.

Šta je to izdvaja, logično pitanje je onoga koji nije upućen u tajne „Nevjeste Jadrana“. Uvek precizan kada iznosi neki stav, Prlain priča:

– Ima dušu, što biste vi novinari rekli, neki poseban šmek. Znate li da nekada možete da se kupate u Boki i da posle 20 minuta stignete na planinu pod snegom. Eto, i to je Boka.

I to je tema. Planina Orjen, planina gde je voda mislena imenica, mada je u blizini selo Crkvice, najkišovitije mesto u Evropi.

– Pokojni otac Rajko bio je veliki zaljubljenik u Orjen. Često me je dovodio, terao da uživam u prelepoj prirodi, čistom vazduhu, lepotama koje oduzimaju dah. Zbog toga sam rešio da ove godine jedan dan provedem na Orjenu osvajajući najviši vrh Veliki kabao.

Rečeno – učinjeno. Sportski naučen da se bori za pobedu, Prlain je hrabro krenuo u osvajanje vrha na 1.894 metra.

– To je prava planinska staza koju sam s uživanjem prošao. Ima šta da se vidi. Krstarite kroz guste šume koje opstaju i bez vode na svojoj površini, ali sa snegom i kišama tokom zime, prolazite i masive koji ne deluju uvek prijateljski. Veliki kabao je najviši vrh, poznat i po munikama, retkoj vrsti bora. Ima i lakših i težih staza, ali je zadovoljstvo osvajanjem vrha uvek isto.

Ponosan na Boku kotorsku i njene prirodne lepote, Prlain zaključuje:

– Kada pričam o njoj često kažem da Boka nije samo more. Boka ima drugu lepotu koja je pokriva. To je Orjen, pa niste za džabe pisali za Jadran da je klub iz grada pod Orjenom.

Planina zove

I, na kraju, uz novinarski stav da bi nešto od ovoga objavili s fotografijama s lica mesta Prlain uz smeh odgovara:

– Može, umesto honorara za fotografije stavite moju preporuku za osvajanje Orjena. Divan doživljaj koji uvek ostaje u sećanju.

Neka bude tako, Orjen zove!

Staza za princa

Jureći po internetu saznajemo da je staza do vrha planine Veliki kabao napravljena da bi austrougarski princ Rudolf Habzburg, inače ornitolog, lakše izučavao ovo područje koje ga je privlačilo.

Boka je to

Nakon Herceg Novog i Beograda, Prlainović je godinama igrao za italijanski Pro Reko u malom mestu pored Đenove. Posle se skrasio u Solnoku, u godini korone igrao u Budimpešti, odakle je otišao u Marselj. S reprezentacijom je proputovao svet.

– Svako mesto ima svoje lepote, nešto po čemu ću da ih pamtim. Gde god bio, uvek volim da se vratim u Herceg Novi. Boka je to.

Piše: Dejan Stevović

Oprema: Stanje stvari