Андрија Јовићевић 1911: У Црној Гори и Боки говори се српским језиком, чистим обликом јекавштине

На данашњи дан, 8. фебруара 1870. године на Ободу рођен је Андрија Јовићевић, истакнути педагог, публициста и приповједач, у народу познат као учитељ Андро. Са шеснаест година почео је учитељску каријеру у Манастиру Морачи.

За првог предсједника Црногорског учитељског удружења изабран је 1901. године у Никшићу. Објавио је богату етнолошку и антропогеографску грађу о црногорским племенима, нахијама, језику, обичајима. Позната дјела: „Домаће васпитање и његовање ђеце у Црној Гори”, “Слике из прошлости Цеклина”, “Манастири у Црној Гори” и “Дневник из албанских ратова”. Библиографија Андрије Јовићевића има преко 120 јединица, којима су обухваћени стручни радови, прилози, прикази, уџбеници и приповијетке. Био је посланик и црногорском парламенту, а активно се залагао и за социјалну реформу  друштва. Учествовао је у Првом и Другом балканском рату. Јовићевић је био један од најугледнијих Ријечана, а добитник је бројних признања краљевина Црне Горе и Југославије.

Непосредни сусрет и познанство Андрије Јовићевића са Јованом Цвијићем 1906. године, а нешто касније и са Јованом Ердељановићем, рекло би се били су пресудни у Јовићевићевим даљим антропогеографским и етнолошким проучавањима. Од тог времена Јовићевић је отпочео систематско проучавање појединих племенских и предионих цјелина у Црној Гори. Уследила су комплексна монографска проучавања појединих црногорских предионих цјелина у којима је проучено преко 300 села и 6 вароши. Обрађен је географски положај и одлике предјела, његова прошлост, привредне прилике, имовински односи, занимање становништва, типови станишта, кућа и осталих зграда, сакупљени су топоними и описана генеза насеобинских агломерација, проучени су трагови и старине старих насеља (селишта), старе цркве, црквине, гробља, градине, гомиле и друга култна места. Посебну пажњу привукло је Јовићевићеву поријекло становништва и његове тјелесне и психичке особине, затим језик, ношња, обичаји, узроци и последице миграција и остали видови културно-историјског наслеђа који су настајали у минулом и његовом времену. Грађу коју је Андрија Јовићевић сакупљао на терену, а он је био теренски истраживач у првом реду, упоређивао је са подацима у литератури. Консултовао је списе Маријана Болице, Констатина Јиречека, Павла Ровинског, Јована Цвијића, Јована Ердељановића, Светозара Томића, Сава Накићеновића и других. Своје монографије, а и остале радове, Андрија Јовићевић је илустровао шематским приказима кућа и зграда, фотографијама, табеларним прегледима домаћинстава, братства и племена, географским картама и мапама (Ријечка нахија, Зета и Љешкопоље, Скадарско језеро, на примјер).

Били су заступљени најсавременији научни приступи који се с разлогом могу користити и у наше вријеме јер због своје универзалности никада не застаријевају.