Andegdota o prof. Vladeti Jerotiću: Mi smo pozvani da budemo hrišćani, a to znači da se izdižemo iznad svoje prirode
foto: Zadužbina V. Jerotića
Postoji jedna zanimljiva anegdota vezana za profesora Vladetu Jerotića. Naime jednom je profesor sa prijateljima sedeo u restoranu, kada im je prišao jedan mladić, predstavio se i rekao da on profesoru Jerotiću mnogo duguje, zato što su mu njegove knjige pomogle u životu, pa bi hteo da ih časti pićem i da mu se na taj način zahvali.
Profesor Jerotić je ljubazno odbio rekavši:
„Nemojte da uvek činite ja tebi – ti meni. Ja sam nešto, kako vi kažete, vama učinio i vi sada hoćete meni da vratite. Kada vam neko učini nešto dobro, vi učinite dobro nekom drugom, on nekom trećem i tako se pravi krug dobrih dela. Inače to ja tebi – ti meni, je odraz plemenske svesti i osnov korupcije.
Zato ja kažem da je za plemenske narode, u koje ubrajam i Srbe, korupcija nešto prirodno. Ipak, ne treba zaboraviti da smo mi pozvani da budemo hrišćani, a to znači da se izdižemo iznad svoje prirode. Stvorite krug dobrih dela. Izdignite se iznad svoje prirode.“ – poručio mu je tada profesor Jerotić.
Izvor: Radioaktivni komarac
Definitivno redak među retkima, tumač neizgovorenog, tvorac duhovnog poimanja smisla, arhitekta misli. Malu zamerku imam u njegovom aktivnom (prvobitno sam ga opravdavao time što to (istorija) u principu nije nešto čemu je on posvetio svoje vreme, dok sa druge strane takvoj intelektualnoj veličini ne bi trebalo da se omaknu izvesne nesigurnosti u vezi istorije Srba) učestvovanju u indirektnom podržavanju Bečko Berlinskog falsifikovanja istorije Srba, i to u vrlo osetljivoj temi, psihički posrnulih pripadnika migracionih kretanja. Gde je on između ostalog uzeo za primer i veliki dolazak Srba na aktuelno stanište, Balkan!? Vrlo vešto (kako i priliči takvom vladaru misli) je svojevremeno izbegao konkretan odgovor na konkretno i argumentovano postavljenu tezu, da su Srbi ovde domaći, autohtoni, svoji….
Tako jednostavno i istinito, svojstveno velikim ljudima.
Profesor Jetotic je bio veliki covjek, profedoinslac u svom.poslu. Sirini njegovog obrazovanja rijetko ko da ima, njegove tribine bile su posecene da se jedva do mjesta dolazilo. Teme su mu najcesce bile vezane za pravodlavlje i hriscandtvo i mislim da je on vjeru priblizio mnogima vise od mnogih svestenih lica. Veliko postovsnje za sve sto je radio i ostavio Srpskom drustvu. Uz njega najbolje ide ona Njegoseva „Blago tome ko dovijek zivi imao se rasta i roditi“.
Profesor Jeretic je znao smisao zivota. Vjecna mu Slava!
Vrhunski hrišćanski mislilac.