Андегдота о проф. Владети Јеротићу: Ми смо позвани да будемо хришћани, а то значи да се издижемо изнад своје природе
фото: Задужбина В. Јеротића
Постоји једна занимљива анегдота везана за професора Владету Јеротића. Наиме једном је професор са пријатељима седео у ресторану, када им је пришао један младић, представио се и рекао да он професору Јеротићу много дугује, зато што су му његове књиге помогле у животу, па би хтео да их части пићем и да му се на тај начин захвали.
Професор Јеротић је љубазно одбио рекавши:
„Немојте да увек чините ја теби – ти мени. Ја сам нешто, како ви кажете, вама учинио и ви сада хоћете мени да вратите. Када вам неко учини нешто добро, ви учините добро неком другом, он неком трећем и тако се прави круг добрих дела. Иначе то ја теби – ти мени, је одраз племенске свести и основ корупције.
Зато ја кажем да је за племенске народе, у које убрајам и Србе, корупција нешто природно. Ипак, не треба заборавити да смо ми позвани да будемо хришћани, а то значи да се издижемо изнад своје природе. Створите круг добрих дела. Издигните се изнад своје природе.“ – поручио му је тада професор Јеротић.
Извор: Радиоактивни комарац
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Дефинитивно редак међу реткима, тумач неизговореног, творац духовног поимања смисла, архитекта мисли. Малу замерку имам у његовом активном (првобитно сам га оправдавао тиме што то (историја) у принципу није нешто чему је он посветио своје време, док са друге стране таквоj интелектуалној величини не би требало да се омакну извесне несигурности у вези историје Срба) учествовању у индиректном подржавању Бечко Берлинског фалсификовања историје Срба, и то у врло осетљивој теми, психички посрнулих припадника миграционих кретања. Где је он између осталог узео за пример и велики долазак Срба на актуелно станиште, Балкан!? Врло вешто (како и приличи таквом владару мисли) је својевремено избегао конкретан одговор на конкретно и аргументовано постављену тезу, да су Срби овде домаћи, аутохтони, своји….
Tako jednostavno i istinito, svojstveno velikim ljudima.
Profesor Jetotic je bio veliki covjek, profedoinslac u svom.poslu. Sirini njegovog obrazovanja rijetko ko da ima, njegove tribine bile su posecene da se jedva do mjesta dolazilo. Teme su mu najcesce bile vezane za pravodlavlje i hriscandtvo i mislim da je on vjeru priblizio mnogima vise od mnogih svestenih lica. Veliko postovsnje za sve sto je radio i ostavio Srpskom drustvu. Uz njega najbolje ide ona Njegoseva „Blago tome ko dovijek zivi imao se rasta i roditi“.
Profesor Jeretic je znao smisao zivota. Vjecna mu Slava!
Vrhunski hrišćanski mislilac.