ИН4С

ИН4С портал

АНБ прислушкивала и након смене власти: Ко је наредио?

1 min read

Зграда АНБ

Сведочење Зорана Микића открива да су мере тајног надзора које је над њим водила Агенција за националну безбједност (АНБ) — настављене чак и након промена 30. августа 2020. године. То је податак који у потпуности урушава наратив о „демократској транзицији“ и потврђује да је дубока држава у Црној Гори наставила да делује и после пада режима Демократске партије социјалиста.

Микић каже да је прислушкиван од 2014. године, и то у фази када је са Дританом Абазовићем и Жарком Ракчевићем градио темеље нове политичке опције. Уместо истрага против злоупотреба, АНБ је, како тврди, наставио да надгледа и опозиционе гласове и потенцијалне промене.

ДФ на удару — случај „Хотел Палас“

Још озбиљније последице носи афера прислушкивања Демократског фронта. Милан Кнежевић је објавио да је у јулу 2020. АНБ два дана непрекидно надзирао чак 278 функционера и активиста ДФ-а, током унутарстраначког семинара у Будви. Тај догађај, који није имао јаван карактер нити безбедносни ризик, третирао се као оперативни циљ државне безбедности. У нормалном демократском друштву, овакво прислушкивање би повукло оставке и кривичне поступке. У Црној Гори — настављена је тишина.

Претња по „националну безбедност“ — изговор за контролу

Још један документ из 2021. открио је да су и Кнежевић и Мандић били под дугорочним мерама надзора, на основу основане сумње да „угрожавају националну безбедност у корист друге државе“. Формулација која је нејасна, правно растегљива и често коришћена у ауторитарним системима за дисквалификацију опонената. Овде, пак, користи се за најозбиљније мере – дугорочно прислушкивање лидера опозиције.

Иронија је у томе што су се истовремено у врху режима налазили функционери који су годинама били повезивани са организованим криминалом, шверцом и злоупотребама буџета — али они нису били под надзором.

Одговорност – још без одговора

Главни осумњичени за спровођење политичког прислушкивања је бивши директор АНБ-а Дејан Перуничић. Против њега се воде поступци, али јавност и даље нема одговоре — ко је наручио прислушкивање, зашто је систем злоупотребљен, и шта се дешавало са прикупљеним подацима? Да ли су прослеђивани врху власти? Да ли су коришћени за уцене? Или за креирање кампања и обрачун са критичарима?

Истовремено, као што је и Микић нагласио, многи актери из тог периода и даље су активни у политици. Уместо осуде, неки од њих прелазе из једне власти у другу, без икаквих последица. Тај континуитет у ћутању доводи до питања — да ли је систем заиста икад промењен?

Шта даље?

Ако Црна Гора жели да гради институције и вратити поверење грађана, случајеви попут овог не могу остати затворени у фијокама. Прислушкивање опозиције, медија, свештеника и активиста је озбиљно кршење људских права и темељни удар на демократију.

Тужилаштво, али и нове институције изабране после смене режима, дугују одговоре. Не само политичарима који су били мете, него свим грађанима. Јер држава у којој безбедносне службе прате, а не штите — није демократска.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

3 thoughts on “АНБ прислушкивала и након смене власти: Ко је наредио?

  1. Počasno govno u Armani odijelu još smrdi na vrhu septičke jame каже:

    Ufatiše li onu plavušu iz ANB što je iznijela dosije Voja Lakovića i dala ga Oskaru Huteru?

  2. Odmetnute strukture i pojedinci iz tajnih sluzbi zloupotrebljavali su svoj status i pziciju i cak su prisluskivali i spijunirali obicne gradjane za svoje licne i grupne interese. Tako su nanosili stetu gradjanima i drzavi.
    Sluzbe treba reformisati, ocistiti od kriminalaca, otvoriti dosijea i utvrditi odgovornost. Radi se o strukturama koje su decenijama zlostavljali, pljackali i likvidirali gradjane nekaznjeno. Ti smradovi su i do danas nedodirljivi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *