АНБ отворила дио досијеа комунистичких тајних служби

Агенција за националну безбједност (АНБ) је прошлог марта укинула ознаку тајности са архиве Удбе и Озне из периода до 1948. године, наводећи да је документација предата Државном архиву Црне Горе.

АНБ је у марту прошле године донијела одлуку о укидању ознаке тајности података у документационом фонду Одјељења за заштиту народа (ОЗНА) и Управе државне безбједности (УДБА) до 1948. године, односно до Резолуције Информбироа.

У одлуци коју је 27. марта 2024. потписао тадашњи директор АНБ Борис Милић наводи се да је Комисија за преиспитивање тајности података оцијенила да не постоји опасност да би откривањем докумената могле наступити штетне посљедице за безбиједност и одбрану Црне Горе.

– Узимајући у обзир да документациона грађа није настала у раду СДБ и АНБ те чињеницу да су од њиховог настанка до данас прошли апсолутно сви прописани рокови за чување података – наводи се у одлуци.

Одлуке комисије достављене су БИРН-у на основу захтјева за слободан приступ информацијама.

У одлуци АНБ-а се наводи да је већи дио документације тајних служби из периода до 1948. године предат Државном архиву Црне Горе као и да, због друштвеног и научно-историјског значаја, нема законских ограничења за њихово коришћење. Из Државног архива нијесу одговорили на питања БИРН-а да ли им је АНБ доставила документацију и на који начин је грађани могу користити.

Одлуком АНБ-а из прошлог марта одлучено је да се степен тајности осталих докумената који садрже податке Удба и СДБ промјени из „строго тајно“ у „тајно – наводећи да би њиховим објелодањивањем могле наступити теже посљедице за безбједност Црне Горе. Појашњено је да се у документацији бивших служби, са којих је скинута ознака повјерљивости „државна тајна – налазе досијеи који се односе на „унутрашње непријатеље“ и „унутрашњи екстремизам“ као и досијеа из периода Резолуције Информбироа.

– У односу на лица на која се односе ти досијеи као и њихове сроднике у првом степену, цијеним сврсисходним да ова категорија лица у случају подношења захтјева може остварити увид у досијеа уз обавезу заштите лица која су прикупљала податке и идентитета извора – наводи се у одлуци коју је потписао Милић.

– Из разлога како грађанима не би било ускраћено право које су могли остварити прије више од двије деценије – додаје се.

Основана 1944. и 1946. године, Озна и Удба су имале широк спектар овлаштења и првенствено су била одговорне за унутрашњу државну сигурност. Њихов главни интерес је био суочавање са такозваним домаћим непријатељима као што су националисти, сепаратисти или противници Комунистичке партије Југославије.

Удба је распуштена 1990. године почетком ратова у бившој СФРЈ, а бивше републике су као независне државе формирале засебне обавештајне службе.

Перуничић подизао степен тајности

Чланом 19 Закона о тајности података предвиђено је да посебна комисија државног органа најмање једном у три године може преиспитати тајност података које орган посједује. У члану 21 закона наводи се да архивска грађа која садржи податке који се односе на послове безбједности и одбране, а чијим би објављивањем могле наступити штетне посљедице за јавни интерес или безбједност Црне Горе, мора бити доступна за коришћење по истеку рока од 50 година од њеног настанка.

Архивска грађа која садржи личне податке доступна је за коришћење по истеку 70 година од њеног настанка и најмање 20 година од смрти лица на које се односи. Та документа се могу користити и раније ако на то пристане особа на коју се односе, супружник, дјеца или родитељи у случају смрти.

Према Закону о архивској дјелатности све државне институције су дужне да након 30 година од проглашења досијеа тајним, документа предају Државном архиву.

Одлуком Комисије коју је у августу 2015. потписао тадашњи вршилац дужности директора АНБ-а Дејан Перуничић подигнут је степен тајности података из документационог фонда бивших служби безбједности из степена „тајно“ у „строго тајно“. Тада је оцијењено да ће подизање степена тајности обезбиједити адекватнију заштиту националних интереса и безбједности државе који би неовлашћеним откривањем података могли бити угрожени.

У одлуци је тада појашњено да документациони фонд Озна, Удба и СДБ садржи податке значајне због садржаја али и коришчења средстава и метода за њихово прикупљање, као и да је потребно заштитити агенте који су прикупљали податке и њихове изворе.

– Објелодањивање података могло би онемогућити или довести у опасност даље прикупљање података, односно адекватно постављање, спречавање и супростављање потенцијалним безбједносним ризицима по националну и међународну безбједност – наводи се у одлуци.

Перуничићу се суди пред Вишим судом у Подгорици због злоупотребе службеног положаја и незаконитог прислушкивања и праћења бројних личности из јавног живота Црне Горе.

Чланом 18 Закона о АНБ-у Агенција је дужна да грађане, на њихов писани захтјев, обавијести да ли су о њима предузимане мјере прикупљања података и да ли Агенција води евиденцију њихових личних података и да им стави на увид документа о прикупљеним подацима. Документи који се стављају на увид не могу да садрже податке​​ о службеницима Агенције који су прикупљали податке, изворима података, као ни личне податке о трећим лицима.​​

Законом је предвиђено да Агенција није обавезна да достави на увид документа ако би то отежало или онемогућило извршење њених послова или би могло довести до угрожавања безбједности другог лица. У том случају мора обавијестити подносиоца захтјева у року од 15 дана.

Власт заборавила на лустрацију

У Црној Гори су тадашње опозиционе партије 2016. године тражиле отварање тајних досијеа из комунистичког доба и из ратних 90-их година, али та документа никада нису објављена. Након смјене власти у Црној Гори Влада на чијем је челу био Здравко Кривокапић је у децембру 2020. обећала закон о лустрацији на основу којег би се из јавног живота удаљили званичници који сносе кривицу за кршења људских права у прошлости.

Из Владе су у јануару 2022. године најавили да ће предложити закон до краја године, али је Кривокапићевој влади у међувемену изласано неповјерење у Скупштини Црне Горе.

Адвокат из Подгорице Никола Ангеловски сматра да контрола над службама безбједности у Црној Гори никада није до краја спроведена, упозоравајући да су тајне службе још од 1945. године злоупотребљавале своју моћ. Ангеловски је прошлог јуна покренио петицију за доношење закона о отварању досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби Црне Горе.

– Отварање досијеа и документације тајних служби један је од првих корака у правном савладавању ауторитарне комунистичке и транзиционе прошлости, чији је првенствени циљ да се жртвама претходне ауторитарне власти и другим грађанима омогући увид у та акта и у имена особа које су таква акта о њима сачињавала – казао је Ангеловски БИРН-у.

Након пада Берлинског зида прије три деценије, бројне источноевропске државе отвориле су архиве тајних служби и донијеле законе којима је припадницима служби безбједности и њихових доушника забрањено дјеловање у јавном животу. Отварање архива из комунистичког доба у неким земљама изазвало је контроверзе јер су на хиљаде људи били изложени дискриминацији због тога што су се њихова имена појављивала негдје у неким документима.

У извјештају из октобра 2021. Европски парламент је осудио „очигледан недостатак воље надлежних органа да отворе бивше југословенске архиве – наводећи да се посебно треба омогућити приступ досијеима Удбе и КОС-а (Контраобавјештајне службе у оквиру Југословенске народне армије).

Безбедносно-информативна агенција (БИА) у Србији је у фебруару 2004. године државном архиву уступила одређене досијее из комунистичког периода након Другог свјетског рата.

Хрватска је у септембру 2014. државном архиву предала сву документацију тајних служби за период 1937. до 1990. године, допуштајући увид јавности уз одређена ограничења. Ту документацију чине упутства, наредбе, записници са саслушања и спискови особа које су дјеловале против државе, због чега су документа дјелимично доступна јавности.

У Словенији је списак докумената која се односе на рад тајних служби СФРЈ доступан и на сајту Архива Републике Словеније, уз појашњење да је документ јавно доступан или је потребна дозвола за приступ. Национални архив у Словенији омогућава корисницима да за новчану надокнаду добију електронске копије докумената.

Ангеловски сматра да би отварање досијеа у Црној Гори требало да омогући процес лустрације, рехабилитацију жртава и изучавање ауторитарне прошлости.

– Искуства посткомунистичких земаља указују да је отварање досијеа моћан механизам суочавања са насљеђем ауторитарне прошлости и пут ка успостављању правне државе и правде у транзиционим демократијама – тврди Ангеловски, пише Дан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: