• Мозаик

Анализа: Зашто се Србија мучила против Белгије и шта је донело тријумф "орловима"?

1 min read

12 година ‎ ИН4С

Кошаркашка репрезентација Србије дошла је на корак од пласмана у четвртфинале Еуробаскета савладавши Белгију са 76:69, а Блицспорт.рс вас води кроз анализу тог тешко извојеваног тријумфа.

Нису бриљирали изабраници селектора Душана Ивковића у овом дуелу, првом у коме су били фаворити на овом првенству Европе, али су одличне минијатуре појединаца и добра одбрана у кључним тренуцима ипак однели превагу. Не без мучења. Напротив.

Изнова је бриљирао у одбрани млади кошаркаш који се, за многе, неочекивано нашао на списку путника за Словенију. Фантастична борбеност донела му је мини-победе у многобројним дуелима „1-на-1“, које су други чланови „орлова“ често губили, после чега је следила јурњава за лоптом и, најчешће, далекометни погодак Белгијанаца, али Калинић није посустајао. Придружио се и у офанзиви саиграчима, погодио неколико важних, а из неколико тешких ситуација, поправивши свој ионако висок рејтинг који је изградио након бледог дебија у првом колу Еуробаскета, када је трема учинила своје.

А сада?

Сада је, док је био на паркету, Србија дала чак 21 поен више него што је примила. Тај „плус минус фактор“ најбоље сведочи о учинку Николе Калинића у важној победи Србије. Шутирао је без грешке, 2/2 за два поена, 1/1 за три, 2/2 са пенала. Имао и пет скокова, од тога два у нападу, по једну „крађу“ и асистенцију. Апсолутно најзапаженији играч, не само због „плус минус фактора“ који и математички сведочи о игри „орлова“ док је он био на терену, али – и због тога.

Ненад Крстић

Видело се и овога пута колико капитен значи „орловима“. Када су га Белгијанци зауставили, а јесу у првом полувремену јер је дао само шест поена, Србији није ишло. Док су наши репрезентативци покушавали да га проиграју, а Крстић био константно окружен двојицом, јер је зонска одбрана одлично служила белгијску селекцију, ривал је стекао велику предност, 8:0. Почети утакмицу тако лоше, са првим датим кошем после три и по минута, а свега два поготка за пет минута наступа, није баш мудро, али су се „орлови“ издигли у наставку. Поново – захваљујући Крстићу.

Капитен је у трећој деоници практично сам носио селекцију наше земље: постигао је девет уводних поена Србије у другом полувремену, а од 30. па наредних осам и по минута – био је једини стрелац „орлова“. Наша предност се у међувремену истопила, са „+4“ дошло се на „-3“, али било би много горе да Крстића шут није служио баш онда – када није служио никога другог.

Стефан Марковић

Поново је Марковић био покретачка снага „орлова“ у ситуацијама кад не иде. Меч је завршио као други стрелац, са 15 поена, погодивши најпре једну, потом две „везане“ тројке, и то у четвртој деоници када се правила одлучујућа разлика. После уводног несналажења за зонском одбраном ривала, Марковић је заиграо када је Србија морала да јури резултатски заостатак, а мудро организујући нападе имао би и већи учинак да је шут служио његове саиграче. А није, бар не колико смо то очекивали и колико је добрих, изграђених позиција било. Можда је требало мало да, као донекле искуснији, „стане на лопту“ када је почело беспотребно испуцавање уз тек изграђену резултатску предност у завршници, али је и поред тога био више него запажен – баш када нам је бљесак неког појединца био преко потребан током налета Белгијанаца.

Проћердани напади

Да је било грешака у офанзиви, било их је и овај пут. Али, не као до сада, када је у кризним ситуацијама (Македонија, Црна Гора) све деловало као раштимован оркестар. Овога пута је на одбрану ривала, саветима Ивковића, пронађен рецепт да се она начне, али шут није служио када се то очекивало. Ни са пенала није баш било блиставо (15/22), а да није било осам офанзивних сковова (по два Калинића и Богдановића, који је имао и једно фантатично закуцавање), Белгија би са већом предношћу ушла у финиш него што је то било „+5“ почетком последње деонице. Но, проћердани напади су бољка која се отклања сазревањем. А „орлови“ су сазрели на најлепши начин – победом. Истина, могло је лакше. Могло је и лепршавије и прецизније и боље. Али, дечје болести морају да се прележе. До тада ће екипу водити легендарни тренер својим саветима са клупе, капитен када не иде и – неки нови клинци. Овога пута, Калинић је израстао у јунака. Израшће још неко, сумње нема.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: