• Друштво
• Насловна

AНАЛИЗА: Како је створена „пирамида зла“ у безбједносним структурама – други дио

4 године ‎ ИН4С

Катнић и Вељовић

Притисци, прогони, насиље, намјештање афера и вођење монтираних процеса против свих који су представљали сметњу бившој власти је једно од основних обиљежја њихове владавине.

Подсјетимо, на текст од јуче, и анализу такозваних „црних тројки“. 

Наиме, пуни замах Црне тројке добијају када на чело СДБ Црне Горе долази Душко Марковић који је, по свему судећи, представљао спој тајне службе и специјалних јединица којима су командовали Веселин Вељовић Вељовић и Миљан Перовић.

Додирна тачка СДБ са Црним тројкама је била управо поменута Управа за тзв. специјалне намјене која је вршила праћење и примјену мјера тајног надзора према лицима која су били објекти њиховог интересовања а који су касније, у погодном моменту, постајали потенцијалне мете тих злочинацких група. СДБ којом је руководио Душко Марковић је идентификовала лица, израђивала процјене, изучавала њихово дјеловање, вршила надзор и утврђивала степен опасности и сметњи по режим. Дио резултата њиховог обрађивања је уступан специјалној јединици која је настављала даље тајно праћење и у одређеном моменту предузимала акције и вршила физичко насиље према тим лицима.

Циљ ових примитивних и бруталних напада је у суштини био обрачун са жртвом, наношење повреда и њено понижавање, са једне стране, и застрашивање, слање порука и ширење панике у народу, са друге стране.

На томе се нису завршавале активности Црних тројки и њихових логистичара. Након изршених напада, се ништа није предузимало на плану вођења истрага нити су било какве мјере предузимане у том правцу. Напротив, челници СДБ и полиције, у свом препознатљивом и манипулативном стилу, су водили прљаву прикривену кампању у којима су жртве најчешће извргаване руглу и подсмјеху, што су чак чинили и неки високи функционери убијеђени да ће њихова аргументација бити општеприхваћена.

Тако је напримјер, неким жртвама приписано да су криминалци, некима огроман новац на рачунима страних банака, некима љубавнице, некима сукоб са страним обавјештајним службама, некима сукоб у опозицији, па лични и породични разлози а за неке су тврдили чак и да се случај није ни десио. Паралелно са тим настављени су притисци и прогон жртава.

Вршени су и разни удари на породице појединаца, некима су монтирани судски процеси, некима пуцали у ноге а неки су нажалост и убијени.

Ишло се дотле да су припадници СДБ за поједина лица израђивали лажне извештаје ради улагања у њихова досијеа у циљу остављања писаних трагова, намјештања лажне компромитације и покривања стварних мотива напада.

Једино су се након једне акције уозбиљили, узнемирили и забринули до мјере да су тражили помоћ од безбједносних структура у Београду како би се случај „поравнао“ схватајући да српске службе безбједности располажу квалитетним сазнањима о том проблему.

Управо због тог случаја су својевремено, како сазнаје ИН4С, нагло донијели одлуку да се изврши премештај једног броја лица из полицијског кампа на Златици ради распореда по другим саставима, па је тако неко наставио полицијску каријеру у ЗИКС Спуж, неко у Даниловграду, неко је прешао у Централну банку, неко отишао са обезбјеђује личности и на друга мјеста.

У јавности су као шефови, налогодавци и организатори Црних тројки препознати Веселин Вељовић и Миљан Перовић који су, према расположивим сазнањима и многим свједоцењима, заиста имали кључну улогу у дјеловању ових подивљалих полицијских хорди које су, користећи државне ресурсе, под окриљем мрака, брутално нападали и тукли људе без икаквог разлога.

Они јесу, према расположивим информацијама, били задужени за одабирање потребног кадра за састав Црних тројки предвиђених за извршење тих, како су они говорили, специјалних задатака.

Међутим, нису они израђивали процјене, нити пресудно утицали на избор жртви и њихово изучавање, а да не говоримо да у то вријеме нису ни имали могућност примјене посебних мјера тајног надзора.

По ономе што видимо из неких свједочења, у њиховој надлежности је било организовање, праћење и пребијање жртве коришћењем шипки и бејзбол палица док је употреба ватреног оружја била је резервисана само за шефове које су руководили конкретном акцијом.

Поред чињенице да је дјеловање Црних тројки имало логистичку и сваку другу подршку руководства тајне службе и МУП-а, поуздано се зна да је о свему био упознат и тадашњи државни врх Црне Горе али и да, не само што ништа нису предузели на том плану, већ се и на одређен начин давали подршку тим активностима.

Ипак, у времену те пуне криминализације система безбједности Црне Горе постојали су поједини службеници, истина не велики број, који су упозоравали и чак упућивали писма упозорења челним људима у држави о дјеловању Црних тројки и лицима која у томе учествују. И што је најинтересантније, највише противника дјеловања Црних тројки се појавило баш у тој Управи СДБ за такозване специјалне намјене. Али, све је било узалуд. Ништа није предузето да се то заустави.

Подсјећамо, 2013. године Брајушко Брајушковић, некадашњи специјалац из полицијског кампа на Златици и припадник Црних тројки је изашао у јавност и оптужио бившег директора ЗИКС-а Миљана Перовића и директора Управе полиције Веселина Вељовића, да стоје иза Црних тројки које су тукле појединце критичаре власти.

Иако је тада говорио само уопштено о тим полицијским прљавштинама, не помињући конкретна имена, његов иступ је био веома храбар и поштовања вриједан гест човјека, директног учесника Црних тројки који је јавност упознао о нечему што се практично и знало, али се о томе није смјело јавно говорити.

Брајушковић ипак није био усамљен у свом свједочењу имајући у виду велико интересовање међународних организација и иностраних дипломатских представника у Црној Гори. Мудјутим, реакције надлежних у Црној Гори практично није било.

Тужилаштво је ћутало а представници власти углавном нису ни коментарисали. Тадашњи министар унутрашњих послова Рашко Коњевић се потрудио својски да Брајушковићево свједочење потпуно обесмисли, а предсједник Филип Вујановић је, у свом стилу, казао „да треба бити опрезан око ових оптужби“, док је Душко Марковић, само понављао како му је „познато ко стоји иза паковања ове афере“ чиме је, по свему судећи, у ствари слао пријетеће поруке свима који се одваже да подрже Брајушковића.

За самог Брајушковића је тада наступило тешко вријеме. Почео је његов прогон, намјештање афера, подметање кривичних дјела, намјештање затворске казне и на крају је и сам постао жртва Црних тројки.

Сјетимо се само притисака на Брајушковића о чему говори његова пријетња из тог времена да ће се везати за ограду испред амбасаде САД све док не добије пуну заштиту Американаца, на што је реаговала тадашња портпаролка Амбасаде САД у Црној Гори Шели Сивер, која је позвала надлежне са отворе истрагу. Међутим, и то је власт игнорисала па је прогон Брајушковића настављен.

Ипак, недавно је Брајушковић у интервју за Националну телевизију Ин4С поново свједочио о дјеловању Црних тројки у Црној Гори, али овога пута много детаљније са конкретним информацијама о начину извршења и поциниоцима напада на поједина лица.

На основу свега што је познато о Црним тројкама, јасно је да се не ради о пропустима у раду безбједносних служби, не ради се ни о злоупотребама појединих полицијских старјешина, већ је у питању један пројекат у чијој суштини је обрачун са политичким противницима и неистомишљеницима. То је пројекат који садржи прецизно утврђене активности са јасно дефинисаним циљевима усмерених ка постизању неких специфицних ефеката и резултата.

Пројекат Црне тројке је укључивао већи број дјелова државног система и без обзира на чињеницу да су њихове акције биле тајне оне су захтевале ангажовање већег броја лица и значајан дио државних ресурса.

Акције Црних тројки су биле строга тајна само за њихове жртве, али никако и за њихове институције и сам државни врх. Сви су у државном врху Црне Горе знали за њихово постојање и одобравали су такав начин обрачуна са неистомишљеницима и противницима режима. То је како сазнајемо и документовано на основу реакција појединих државних функционера.

Да ли ће нова власт у Црној Гори реаговати на ново јавно свједочење бившег полицајца Брајушка Брајушковица остаје да се види.
Демонтажа криминалне пирамиде и раскринкавање те злочиначке организације политичара и криминалаца, мора бити апсолутни приоритет нове власти.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: