Analiza izbora u Srbiji: Vučićeva neprikosnovenost, velika izlaznost, krah liberalne politike…

Na opštim izborima koji su održani u Srbiji ubedljivo poverenje građana dobila je ona politička opcija koju predstavlja aktuelni predsednik države Aleksandar Vučić, pokazali su rezultati Republičke izborne komisije (RIK) na osnovu 100 odsto obrađenih glasova.

On je pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora u Srbiji sa 58,65 odsto glasova, dok je iza njega bio opozicioni kandidat Zdravko Ponoš koji je osvojio 18,25 odsto glasova.

Kada je reč o parlamentarnim izborima, vladajuća SNS osvojila je ubedljivo najviše glasova, ali će za formiranje skupštinske većine koaliciju praviti ili sa dosadašnjim partnerima Socijalističkom partijom Srbije i Jedinstvenom Srbijom ili sa nekom od manjinskih stranaka, pre svih Savezom vojvođanskih Mađara Ištvana Pastora.

Stranka Aleksandra Vučića zadržaće vlast i u gotovo svim opštinama gde su bili organizovani lokalni izbori.

U Beogradu, SNS je pojedinačno dobila najviše glasova, ali će graadsku vlast formirati, takođe, kroz koalicioni aranžman.

Podsetimo, na izbore je izašlo 58,71 odsto birača, što je za oko 10% više nego na prethodnim izborima 2020. godine, kada je izlaznost bila 48,88 odsto.

Prema mišljenju mnogih analitičara, među kojima je i Vladimir Dobrosavljević, u Srbiji su održani najzanimljiviji izbori u poslednjih deset godina, čiji će se značaj tek manifestovati u vremenu koje je pred nama.

“Nakon 2012, kada je promenjena vlast u zemlji, i 2014, kada su implodirale sve relevantne stranke, prve generacije pluralizma u Srbiji (sem SPS), stiče se utisak da će posle predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih izbora, održanih 3. 4. 2022, započeti epoha potpuno nove arhitektonike na političkoj sceni”, istakao je za IN4S Dobrosavljević.

Izuzetno visoka izlaznost, sastav Parlamenta raznovrsniji…

Najvažnije posledice izbora su, kao prvo, izuzetno visoka izlaznost, od skoro 3,7 miliona birača, ističe Dobrosavljević.

“Iako je u biračkom spisku upisano oko 6,5 miliona, svi statističari se slažu da je u Srbiji realno prisutno, između 4,9 i 5,2 miliona glasača. Ako se tome doda, da je poslednji put izlaznost prešla 4 miliona, u drugom krugu predsedničkih izbora 2008, jasno je da imamo na delu visoku participaciju građana, a samim tim je pojačana legitimnost ostvarenih rezultata. Iz toga proizilazi i novi sastav parlamenta, koji će biti znatno raznovrsniji nego u prethodnim sazivima, sa zastupljenošću svih boja ideološkog spektra. Tako je, sem postignute reprezentativnosti, buduće zakonodavno telo imaće i znatno šire mogućnosti za kontrolu rada izvršne vlasti, što mu je jedna od primarnih funkcija”, naglasio je on.

Takođe, smatra Dobrosavljević, ovo su bili izbori, na čije su rezultate više nego ikada uticali događaji koji su izazvani van same zemlje.

“To se, pre svega odnosi na pandemiju KOVID-19, kao i na sukob u Ukrajini. Njihova dramatičnost i značaj, pojačale su emocionalni naboj kod birača prilikom opredeljivanja, što je ojačalo snage koje su zastupale navijački ili isključiv stav u odnosu na njih, nasuprot slabijih rezultata onih sa racionalnim i uzdržanim diskursom”, smatra Dobrosavljević.

Vučić ima nedvosmislenu podršku naroda

Prema njemu, najznačajniji rezultat je, svakako, postignut na predsedničkim izborima.

“Aleksandar Vučić je po drugi put izabran na funkciju Predsednika Srbije, ubedljivo već u prvom krugu sa preko dva miliona glasova. Bez obzira kakve su bilo čije individualne sklonosti prema njegovom liku i delu, reč je o impresivnom postignuću, koje ga izdvaja od celokupne političke scene i konkurencije. On je ovim potvrdio, kako je vodeći autoritet u državi, kojem narod većinom veruje. S obzirom da će u njegovom drugom mandatu, Srbija biti suočena sa dramatičnim geopolitičkim, bezbednosnim i ekonomskim izazovima, i to sve mimo svoje volje, dobro je da vodeća politička ličnost ima ovako nedvosmislenu podršku. Pored postignutog rezultata, ne manje važno je bilo i njegovo obraćanje u izbornoj noći, koje u sebi sadrži strateške odrednice za budući pravac kojim bi zemlja trebala da se kreće, kao i za političke odnose unutar nje”, ukazuje Dobrosavljević.

Sa druge strane, prema njegovim rečima, Aleksandar Vučić je pokazao, da već uveliko prevazilazi okvire svoje stranke, pa i dosadašnje koalicije koja je vršila vlast, jer je njihov zbirni broj glasova značajno manji u odnosu na njegov rezultat.

“Tu dolazimo i do prvog paradoksa ovih izbora. I ako ubedljivo najjača, Srpska napredna stranka, po prvi put, nije povećala svoj broj glasova u odnosu na prethodne izbore, šta više izgubila je preko 350.000, i postigla najniži rezultat još od 2012. Ti glasači su se delom vratili ka SPS, a drugim delom otišli na desnicu. Očigledno je plaćena cena za rukovođenje državom tokom pomenutih globalnih izazova, ali je verovatno došlo i do zamora dosadašnjeg kadrovskog materijala, kao i organizacionih kapaciteta. Samim tim postaju jasne najave sa samog vrha te stranke, o nužnosti za infrastrukturnim promenama i osveženjima.

Uspeh SPS-a, ali i stranaka desnice

Uspeh na ovim izborima, takođe, ostvarile su SPS, kao i grupacije koje pripadaju desnici. Socijalisti su za oko 100000 glasova popravili svoj rezultat sa prethodnih izbora, i to je prvi put da su, ističe Dobrosavljević, nakon 2012, izmenili negativan trend gde su posle svakog izbornog ciklusa imali slabiji rezultat u odnosu na prethodni.

“Potpuno je očito, da je glavni razlog tome njihovo eksplicitno svrstavanje na jednu stranu tokom ukrajnske krize. Nešto slično je razlog i za rezultate lista koje pripadaju desnom polu. Kada se pogleda njihov zbirni rezultat i uračunaju oni, istog profila ali koji nisu prešli census, dobije se impresivan broj od oko 650000 glasača. Novi paradoks ovih izbora je, da gotovo identičnu ukupnu cifru imaju i njihovi suparnici na liberalnom krilu, koji su išli na tri liste. I ako se smatralo da im visoka izlaznost neće ići u prilog, pokazalo se da su snage koje vode Milica Đurđević (demonstrirala zavidan napredak u medijskom nastupu), Boško Obradović (uz značajnu pomoć dr Nestorovića) i Miloš Jovanović, sposobni da postanu najveće iznenađenje ovih izbora. Posebno treba istaći da se prvi čovek koalicije NADA, izborio za poziciju relevantnog političkog subjekta u narednom period, koji može da participira i u izvršnoj vlasti”, kaže Dobrosavljević.

Neuspeh liberalne opcije ukazuje da je promena lidera u njihovim redovima imperativ

Međutim, kada je po sredi tzv. liberalno krilo srpske političke scene, koje je sebe samopromovisalo u najveću alternativu vlasti Vučića i SNS, ono ne može biti preterano srećno nakon iskazane volje građana.

“Sem, donekle, zelene koalicije Moramo, koja je nakon manje od godinu dana postojanja, ušla u parlament i postigla značajan rezultat na beogradskim izborima. Problem ove grupacije leži u činjenici da su sastavljeni od ličnosti koje su bile na istaknutim pozicijama u režimu pre naprednjačkog, a koji su birači kaznili upravo zbog načina kako su vršili vlast. Takođe, postali su limitirani sa brojem birača koje mogu da mobilišu, jer gravitiraju ka jednoj vrsti ideološke margine u srpskom društvu, a poseban nivo predstavlja nekonkurentna infrastruktura, kao i nemogućnost da privuku svoje bivše razočarane glasače, koji su već više od deceniju apstinenti, tačnije od drugog kruga predsedničkih izbora 2008. Njima bi ovi izbori i njihovi rezultati morali da budu opomena da je vreme za nove lidere i nove organizacione forme, jer se ne može biti alternativa Vučiću sa restlovima nekadašnje Demokratske stranke. Za kraj treba konstatovati, da su očekivane rezultate postigle najvažnije snage manjinskih etničkih zajednica, ali da se po uspehu među bošnjačko-muslimanskim biračima izdvojila lista ’’Muftijin amanet’’ koja baštini nasleđe prerano preminulog Muamera Zukorlića, i koju predvodi njegov sin Usame”, smatra Dobrosavljević.

Na kraju, Dobrosavljević zaključuje da su izbori značajno izmenili političku scenu Srbije.

“Izbor nove Vlade, kao i formiranje vladajuće koalicije, verovatno će se odužiti. Razlozi za to su, spoljnopolitički procesi i njihova dinamika koja se reflektuje na ovaj prostor, ali i potreba da se smanje ambicije i ucenjivački kapacitet pretendenata na buduću vlast. Takođe, ne treba smetnuti sa uma da će u paketi, gotovo izvesno, ići dogovor oko upravljanja državom i Beogradom. Startna pozicija SNS pred ovaj period deluje, zasada, stabilno i neprikosnoveno”, zaključio je u izjavi za naš portal politički analitičar, Vladimir Dobrosavljević.