Ana Dabović: Draže pred 500 Srba, nego 20.000 Amera

Svojim igrama, kako u klubovima, tako i reprezentaciji Srbije, već duže vreme oduševljava sve u Evropi, a proteklog leta se sve promenilo, kada je odlučila da ode u WNBA ligu. Sama kaže da je u Sjedinjene Države otišla da proba, da vidi gde je u odnosu na najbolje, a tamo je uvidela da joj je upravo tamo i mesto.

U intervjuu za B92 Ana Dabović je najviše pričala o iskustvu igranja u najjačoj ligi na svetu, ali se osvrnula i na uspeh reprezentacije, kao i ono što je sa njom očekuje u narednom periodu…

Ana se svojim saigračicama iz Los Anđeles Sparksa priključila odmah posle osvajanja zlata sa reprezentacijom Srbije na Evropskom prvenstvu. Do tada su Sparksi samo sanjali o plasmanu u plej-of, a kada je stigla srpska košarkašica, taj san je postao realnost, pošto je tim iz ’grada anđela’ konačno zaigrao kako treba.

„Prezadovoljna sam. Iskreno, otišla sam u WNBA da probam, bukvalno sam tamo razmišljala. Trener mi je izašao u susret da se timu priključim kada završim sa obavezama sa reprezentacijom. Videla sam to kao sjajnu priliku, jer su Los Anđeles Sparksi sjajan tim, a kada sam stigla uvidela sam da mogu da igram kako želim i budem jedna od vodećih igračica. Uživala sam u svemu onome što pružaju Sjedinjene Države, klub i organizacija„.

Prema Aninim rečima, skoro tromesečni boravak u Sjedinjenim Državama pokazao joj je da ide pravim putem.

„Uvek govorim da uživam u košarci. Igram je jer je volim i ne razmišljam uopšte šta drugi misle o meni. Ali, kada se ostvari uspeh kakav sam ja postigla sa reprezentacijom ili sada u WNBA, previše sam ponosna. Shvatila sam da je sve što radim i način na koji to radim pravi. Zahvalna sam ljudima na podršci i porodici, a posebno tati koji me je napravio takvom da mogu da odem u WNBA i odigram tako da pomognem svom timu da bude bolji„.

Dabovićeva je bila jedna od najzaslužnijih za plasman Sparksa u plej-of, u kojem je njen tim završio takmičenje u polufinale ’Zapada’, porazom od Minesota Linksa. O tome koliki uticaj je Ana imala na Sparkse možda najbolje govori činjenica da je izabrana u najbolji ruki tim sezone u najjačoj ligi na svetu.

„Svako priznanje znači. Ali, iskreno, ja najviše volim kada mi saigračice ili trener kažu da žele da se vratim sledeće godine, da žele da igraju opet sa mnom. To mi je draže priznanje, nego to koje sam dobila. Međutim, i ono je lepo, s obzirom da sam se kasnije priključila timu. Menadžer me je zvao i rekao mi je da ne pamti kada je neko od Evrope od spoljnih igračica ušao u najbolju petorku i da je ponosan na mene. Sve su to lepe reči koje mi mnogo znače i motivišu me za dalje“.

Na pitanje da li razmišlja o povratku u Sparkse ili generalno u WNBA naredne godine, Ana kaže:

„Nekako, idem korak po korak. Prvo me čeka sezona na Kipru, u turskoj ligi. Ne želim mnogo unapred da razmišljam, sećam se i prošle godine, kada sam bila u Turskoj, prvo sam razmišljala o tome, pa o reprezentaciji, pa posle o WNBA. Ne volim da se izgubim u razmišljanju unapred„.

Međutim, ceo utisak koji je na nju ostavilo igranje u najjačoj ligi na svetu, Ani ostavlja želju da se vrati u Sjedinjene Države pre ili kasnije.

„Mnogo su me me lepo dočekali, tretirali i ispratili,, a i žao mi je jer mislim da smo mogle da osvojimo prvenstvo. Možda mi je to u glavi da treba da se vratim i osvojim titulu sa istom ekipom i trenerom“.

„WNBA liga jeste popularna, ali nedovoljno i svi žele da je još više popularizuju. Ima mnogo ljudi na utakmicama u poređenju sa Evropom. Los Anđeles je ogroman grad, na naše utakmice dolazi između 5.000 i 10.000 ljudi, a to su fanovi koji godinama prate žensku košarku. Ipak, svi žele još veću popularnost i ja se iskreno nadam da će u tome uspeti. Mnogo više se ženska košarka prati u odnosu na Evropu, ali nikako kao NBA, daleko je od toga„.

Za mnoge od nas je Los Anđeles neki drugi svet, a Ana je dobila priliku da ga skoro tri meseca zove svojim domom. Zbog obaveza nije uspela da ga dovoljno upozna, pa joj je prvi put bilo žao što je sezona gotova.

„Žao mi je što nisam imala mnogo vremena da ga obiđem zbog utakmica i putovanja. Nisam stizala ni do plaže, što mi je najžalije. Kada bi se ranije svaka sezona završila, bila sam srećna jer idem kući. Sada sam prvi put razmišljala o tome da bih mogla da ostanem duže. Da imam mesec dana pauze, ostala bih deset dana da samo uživam u Los Anđelesu. Ali, moram da kažem da bez mog Herceg Novog, Srbije i naših ljudi ja ne mogu. Uvek mi nedostaju, a takav slučaj je bio i sada u Los Anđelesu„.

Ana sada ima tek nekoliko dana odmora, a vrlo brzo je čekaju obaveze sa ekipom Jakin Dogu Univerziteta sa Kipra koja se takmiči u turskom šampionatu.

„Sada sam na odmoru, ne razmišljam o sezoni, potrudiću se da se odmorim i oporavim koliko god mogu ovih nekoliko dana. Kad odem na Kipar, kad vidim kakva je ekipa onda ću i da vidim koliko možemo„.

Iako prvo čeka početak sezone sa novim klubom, Ana je već mislima dva meseca unapred, kada srpske košarkašice počinju borbu za plasman na Evropsko prvenstvo 2017. godine u Češkoj, na kojem će braniti titulu. Srpsku košarkašicu najviše raduje to što će igrati pred svojom publikom.

„Jedva čekam okupljanje. Idem na Kipar, ali sve mislim da jedva čekam da dođe novembar, da se okupimo opet i igramo zajedno pred našim ljudima. To mi je najveće uživanje, ne može da se poredi ni to što sam sada u WNBA igrala pred skoro punim Stejpls centrom, pred 20.000 ljudi. Kada dođe 500 naših, meni je draže nego 20.000 u Americi. Nadam se da će nas ljudi podržati, doći da nas gledaju i da ćemo tako zajedno obezbediti plasman na Evropsko prvenstvo, rekla je Dabović za B92.