Амфилохије: Јерменски и наш српски народ дијеле историју великих страдања

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, служио је данас у манастиру Светог Архангела Михаила на тиватској превлаци, литургију и парастос жртвама геноцида који је над Јерменима почињен у прољеће 1915 у тадашњој Отоманској империји.

Литургији коју су организовали Митрополиија и Савез Јермена Црне Горе присуствовало је око 200 вјерника из Црне Горе, Јерменије, Србије и Русије, као и старјешина епархије Јерменске апостолске цркве у Румунији, епископ Татев Акобиан, нерезидентни амбасадор Јерменије у Црној Гори Хамлет Гаспариан и руски амбасадор у Подгорици Андреј Нестеренко.

Упадљиво су изостали представници државних и локалних власти, као и НВО које се баве људским правима.

У масовним убиствима Јермена који Турска ни данас званично не жели назвати геноцидом, у прољеће 1915, према јерменским изворима страдало око милион ипо људи, док Турска говори о „сузбијању побуне“ и око 500 хиљада жртава.

„Данас овдје вршимо помен Јерменима-хришћанима, мученички пострадалим од безбозничке руке агарјанске 1915. године, као и оним Јерменима што су страдали и крајем 19.вијека. Јерменски и наш српски народ дијеле историју великих страдања у отоманском ропству. Вјерност јерменског народа кроз вјекове Христу распетоме и васкрсломе, дошла је до свога врхунца управо 1915. године за вријеме страшног геноцида који је извршен над хришћанским јерменским народом у Отоманској империји“, истакао је у бесједи, митрополит Амфилохије посебно наглашавајући да је и „сваки четврти Србин и Црногорац у Првом свјетском рату пострадао и погинуо од окупатора аустријско-германскога„.

Митрополит је повукао паралелу између судбине Косова и свете јерменске планине Арарат и нагласио да су хришћанске заједнице данас на простору Блиског Истока, јужног Кавказа и сјеверне Африке веома угрожене.

„Косово је било и остаће хришћанска земља, али је данас је оно на распећу и данас се на Косову и Метохији ствара исламска земља. Исто распеће које је носио и наш народ и наше државе кроз вјекове, је и оно распеће које носи јерменски народ кроз историју. Од Арарата до Косова види се велики распети Христос, а истовремено на све четири стране свијета, сија свјетлост Христовог васкрснућа. Суд Божији и правда Божја свједоче и данас о том великом страдању јерменског народа, али истовремено и свједоче да ће из мученичке крви страдалих хришћана Јермена поновно васкрснути, у свој пуноћи својој, древна хришћанска земља Јерменија и да ће Арарат постати поновно мјесто са кога се свједочи спасење свега рода људскога. Крв мученика је сјеме за нове хришћане – послије распећа долази васкрсење„, поручио је Амфилохије.

Арарат је иначе, од 1915. године у рукама Турске.

Домаћинима се захвалио јерменски епископ Татев Акобиан наглашавајући да данас „цијели свијет“ обиљежава 100. годишњицу масовног страдања његових сународника.

„23. априла ове године свих тих преко 1,5 милиона погинулих су канонизовани и данас смо срећни да се они на небу моле за нас и свједоче о миру, правди и љубави„, казао је епископ Акобиан.

Амбасадор Хамлет Гаспариан нагласио је да је геноцид над Јерменима 1915, један од „најцрњих дана у историји хришћанског човјечанства„.

„Народ који је 3.000 година живио на тим просторима, био је уништен и прогнан са своје земље. Чудом смо се као народ, успјели спасити се од тог смртног удара и као птица Феникс, васкрсли смо из пепела, али је та велика траума заувијек присутна у нашим срцима. Јермени сада чекају да уз помоћ цијелог човјечанства, излијече ту рану. Немогуће је тај догађај избрисати из наших сјећања, али ми хоћемо да идемо напријед и да би то урадли, спремни смо да разговарамо са потомцима Турака који су направили тај злочин. Стотину година је прошло и они који су убијали 1915, више нијесу међу живима и кривица очева нема никакве везе са њиховим данашњим синовима“, казао је амбасадор Гаспариан позивајући турску Владу да се „помири са тамним странама своје историје“.

„Ми смо спремни да се помиримо и опростимо, али је за то потребно да друга стран призна своју кривицу„, подвукао је Гаспариан.

Послије вјерске службе, у порти манастира Светог Архангела Михаила отворена је изложба документарних фотографија под називом „Прије 100 година – „Јерменска Голгота“.  

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: