Amerikanci ismevaju Obamu: Porede napad na Siriju sa turskom opsadom Beograda iz 1456.

Američki satirični sajt Onion objavio je „vest“ o tome da Barak Obama, predsednik SAD, uverava sunarodnike da predloženi vojni udar na Siriju neće biti ni nalik na otomansku opsadu Beograda iz 1456. godine, kada su turske trupe pod komandom sultana Mehmeda Drugog morale da se povuku zbog velikih gubitaka.

Onion, inače odličan sajt sa „lažnim vestima“ koji je bio uzor sličnim projektima u Srbiji i okolini, u jednoj rečenici pominje i to da se radilo o „otomanskoj invaziji katoličkog Balkana“.

• Naravno da sam svestan toga da su mnogi ljudi širom Amerike zabrinuti da bi intervencija u Siriji mogla da se pretvori u još jednu opsadu Beograda, ali uveravam vas da će ova operacija biti brza, odlučna i ni na koji način neće podsećati na neuspešnu otomansku invaziju na Nandorfehervar – „rekao“ je Obama.

• Obećavam vam i ovo: Moja administracija neće ponoviti greške sultana Mehmeda Drugog – navodi se u izmišljenom Obaminom „saopštenju“.

„Uprkos tvrdnjama Bele kuće da će američka intervencija, eventualno, najverovatnije ličiti na uspešnu otomansku opsadu Beograda pod sultanom Sulejmanom Prvim, mnogi su ove nedelje ostali skeptični da se vojna akcija SAD u Siriji na kraju neće razlikovati od vojne katastrofe na nivou opsade iz 1456, koja je prouzrokovala veliki broj poginulih, 10.000 mađarskih i 50.000 otomanskih vojnika“, piše Onion i u jednom trenutku pominje i Nandorfehervar, što je mađarsko ime za Beograd.

Ovo je bio prvi tekst u kojem je Onion na satiričan način otvoreno kritikovao plan Obamine administracije da krene na Siriju, dok se do sada sve svodilo na to da Amerika nema nikakav plan u vezi sa sirijskim građanskim ratom.

Šta o opsadi iz 1456. kaže Ćorović u „Istoriji Srba“?

U „Onionovom“ tekstu se nijednom rečju ne pominju Srbi, iako su i oni činili odbrambene snage zajedno sa Mađarima pod čijom kontrolom je tada bio Beograd.Vladimir Ćorović u „Istoriji Srba“ o turskoj opsadi iz 1456. piše sledeće: Sultan je došao s vojskom na Dunav i opseo i Smederevo i Beograd. Nameru njegovu da Smederevo uzme brzo, na juriš, osujetila je hrabra gradska posada, koja se junački oduprla. Napad na Beograd izvršen je u sadejstvu s flotom, koja je brojala na 200 lađa.

Ali i tu Turci naiđoše na snažan otpor. Posadi stiže u pomoć jedna na brzu ruku prikupljena vojska dobrovoljaca, koju je oduševljavao Kapistran. Iako nije bila od velike vojničke koristi, ta dobrovoljačka vojska, sastavljena od ljudi s raznih strana, značila je, ipak, izvestan prirast snage, jer je dizala duh. Hunjadi je najpre razbio tursku nevešto vođenu rečnu flotilu, a onda je s novom vojskom ušao u Beograd.

Turci se nisu nadali dugoj opsadi. Verovali su da se napad može izvršiti brzo. Kad su videli da se ratovanje oteže i da su u vojsci zbog beogradskih baruština nastale boleštine naredi sultan da se i tu pokuša sa jurišem. Borba je bila vrlo krvava. Turci su već bili prodrli u beogradsku varoš. Ali Hunjadijevi junaci izvršiše nekoliko protivnapada i odbaciše Turke. Odlično se pokazalo i srpsko odelenje, za koje se kazuje da je imalo izvrsne strelce.

Turcima nije ništa pomoglo što je i sultan sam ušao u borbu. Njihovi izvori pripisuju neuspeh neslozi rumeliskih begova i tome, što su neki vojnici otišli u pljačku. Posle neuspelog juriša, koji je odneo mnoge žrtve, ranjeni sultan naredi povlačenje (23. jula 1456.). Ali hrišćani nisu mogli uživati u pobedi. Kuga, koja se beše pojavila među Turcima, zahvati i branioce. Bolest se proširi preko cele Srbije sve do Dubrovnika. Od te zaraze umreše i Janko Hunjadi (11. avgusta) i Ivan Kapistran (23. oktobra).

Ovaj pomor u hrišćanskoj vojsci bio je i glavni razlog, što ona nije mogla da iskoristi ovu nesumnjivu pobedu.