Amerika se povlači, pritisak raste

Broj pokazatelja kraja „američkog sveta“ raste geometrijskom progresijom
Počeo je period opadanja u istoriji američke imperije. Svet se vraća nestabilnosti i multivarijantnosti.
Neizvesnost je iscrpljujuća, ali to je realnost kojoj će svi politički lideri morati da se prilagode.
Pritisak u svetskom političkom sistemu raste, ne može se očekivati miran vek

AUTOR: Institut međunarodnih političkih i ekonomskih strategija (RUSSTRAT), Moskva

Ako je tačna teza da sve imperije prolaze kroz periode ekspanzije i opadanja, onda su vidljivi svi simptomi povlačenja imperije SAD. Sve su to indirektni znaci, ali njihova količina prelazi u kvalitet, a prema nekima od njih mogu se izvesti prilično pouzdani zaključci. Razmotrimo samo ova tri pokazatelja:

Uprkos svom pritisku SAD, Iran se približio obogaćivanju uranijuma do nivoa iznad kojeg počinje posedovanje nuklearnog oružja. Iran je, dakle, na ivici da se pridruži klubu nuklearnih sila.
Uprkos svom pritisku SAD, Kina je veoma blizu integracije Tajvana u svoj poredak. To znači kolaps unipolarnog sveta pod okriljem Sjedinjenih Država, a oni ne mogu ni da zaustave ni da preokrenu ovaj proces kineske ekspanzije.
Uprkos svim pritiscima SAD, Rusija je nakon raspada SSSR-a vratila Krim, produbljuje integracije u Evroazijskom savezu, a sa Belorusijom, iako sporo, gradi zajedničku državu. I ovde SAD ne mogu da spreče tekuću ekspanziju Rusije.
Drugim rečima, sužava se sfera u kojoj SAD mogu da traže, ako ne širenje, onda barem očuvanje svoje dominacije. To, opet, podrazumeva dalekosežne i dugoročne procese preraspodele globalne ravnoteže moći. Kao odgovor na ovo, sukob unutar političkih elita Sjedinjenih Država se intenzivira, što dovodi do novih krugova prelaska resursa iz Sjedinjenih Država u druge zemlje, kako vazalne, tako i suparničke.

Sporazum sa Iranom je, da podsetimo, toliko snažno podelio američki establišment da postoji pretnja smanjenja uticaja na Izrael, Saudijsku Arabiju i EU. Bajdenov nizak i sve padajući rejting preti da povrati Trampa, čiji su predstavnici već rekli da će odmah otkazati nuklearni sporazum sa Iranom, ako dođu na vlast. EU je protiv ovoga, što znači da će doći do novog kruga udaljavanja EU od Sjedinjenih Država. To će biti praćeno promenom rasporeda snaga u EU, gde će jačati antiameričke, „nacionalističke“, kako kažu u SAD, snage.

Izrael će početi bliže da sarađuje sa Saudijskom Arabijom u oblasti naoružanja, kako bi delovao protiv Irana. I ovde će biti manje prostora za Sjedinjene Države, pošto će se kontakti odvijati bez njih. Takođe, sfera američkog uticaja se smanjuje. Oni će zadržati određen uticaj, ali on se postajati sve manji.

Objašnjenje zašto se EU koleba kom će se carstvu prikloniti
Sve što SAD izgube uzima Kina, Rusija i Iran. Ova osovina primorava EU na kolebanje, u smislu ne preduzimanja mera koje nameću SAD, koje, sa druge strane, pojačavaju pritisak na EU. Ovo će izazvati pojavu antiamerikanizma, što će ponovo smanjiti prostor za Sjedinjene Države da ostvare svoje ciljeve bez štete po njihovu moć.

Činjenica da svaka nova američka administracija počinje obećanjem da će poništiti sve odluke prethodne administracije utiče da se odnos vazala prema Sjedinjenim Državama pretvara u noćnu moru. Iran, dakle, dobija priliku da izvrši pritisak na Sjedinjene Države, zahtevajući garancije da će Sporazumr biti očuvan. Bajden ne može da pruži takve garancije. Ovo će, sa druge strane, omogućiti Iranu da dobije na vremenu i približi se cilju.

Sjedinjene Američke Države demonstriraju nemoć, koja će se odmah povećavati atakovanjem svih pretedenata za američko nasleđe. Lav koji slabi je još živ, ali drugi članovi krda već dele njegov plen. EU, Kina, Indija, Iran, Rusija, Velika Britanija, Turska, Izrael, Saudijska Arabija, Katar, Koreja dobijaju šansu da se ujedini bez učešća SAD, Japan, u ovom slučaju izzlazi ispod američki kišobran i vratiće se sopstvenoj politici u regionu – evo nepotpune liste kandidata za status centara moći. Sjedinjene Države će morati da se bore da sačuvaju svaki delić svog uticaja.

Tragedija Sjedinjenih Državava je u tome što ne mogu zaustaviti nijedan od tri gore navedena procesa. Oni će nastaviti da se razvijaju i nagrizaju američku dominaciju. Ovo je strategija malih koraka, kada nema razloga da SAD reaguju svom snagom, a tihi napredak je neprimetan i samim tim konstantan. Posle nekog vremena ispostavlja se da je žaba kuvana.

Svi pokušaji da se spreči jačanje američkih protivnika su propali
U Sjedinjenim Državama ovo dobro razumeju i grčevito pokušavaju da spreče takav razvoj događaja. Ovo se odnosi na važne mere koje nisu preduzete, a one mogu biti korisne, ali i štetne. Ova uzdržanost je, zapravo, ovde ključna. Ranije ona nije bila potrebna. Drugim rečima, svi pokušaji da se spreči jačanje američkih protivnika su propali. Počela je era opadanja američke imperije.

Prvo, to se tiče neuspeha političkih projekata. Na kraju krajeva, još nismo imenovali četvrti znak: neuspeh sa Korejskom narodno-demokratskom republikom (KNDR). Tek se tamo rasplamsala gradnja nuklearki. Severna Koreja, Iran – nezaustavljanje ovih „zemalja odmetnika“ za Sjedinjene Države znači neuspeh pretenzija na hegemoniju. Širenje zone neuspešnih projekata prati i gubitak teritorija.

Pored akcija Kine, Irana, EU i Rusije, slabljenje SAD pokazuju takvi znaci kao što su aktiviranje Velike Britanije i Turske. Ovi vazali Sjedinjenih Država su sedeli tiho kao miševi pod metlom i nikome nije palo na pamet da će odlučivati o samostalnoj politici na čitavom spektru prostora kojim dominiraju SAD.

Sada se Vašington suočava sa Ankarom i Londonom u Siriji i Zakavkazju, zoni u kojoj SAD nikome nisu dale saglasnost na nezavisnost. Njena igra u Zakavkazju omogućava Turskoj da gradi svoje saveze sa Rusijom, Kinom i Iranom, a Velika Britanija na leđima Turske ulazi u ovu igru.

Podla Britanija

Francusku su uspeli da bukvalno sateraju u mišju rupu, prekršivši dogovor sa Australijom o podmornicama, ali je to moralo da se uradi u savezu sa Velikom Britanijom. Ovo je bolno za Vašington: od Ruzveltovih dana tamo su najmanje razmišljali da deluju u interesu Londona. Činjenica da su SAD uz pomoć Velike Britanije stvorile savez AUKUS (Alijansa Britanije, Australije i SAD) da se suprotstave Kini, opet pokazuje da SAD više nemaju dovoljno snage da rešavaju sopstvene probleme odvraćanja protivnika.

Analitičari su se fokusirali na činjenicu saveza i ambicije Francuske, ali im je promaklo da ga nisu stvorile SAD, već Britanija, koja je ostala iza kulisa, – ipak, Australija je njena sfera uticaja. Bez volje Londona, savez bi bio nemoguć, on je, a ne Vašington, ključna karika. I to mnogo govori.

Američka ekonomija naišla je na problem duga i modela emisije dolara. Krizu pogoršava pandemija, koja izaziva raskol u elitama u samim SAD i udaljavanje EU, zbog čega počinje i razdor. SAD ne mogu da se izbore ni sa ulogom arbitra, a uloga svetskog policajca počiva na nuklearnom klubu, čije umnožavanje SAD nisu mogle da spreče.

Politika sankcija usporava, ali ne zaustavlja konkurente, i potpuno je neprimenljiva na sopstvene vazale, jer preti gubitka uticaja. Tako su SAD su došle do granice legitimno mogućeg. Svaki dalji pritisak izaziva raspad saveza i vojnih akcija, gde pobeda SAD nije očigledna, a negde, zasigurno, biće Pirova, odnosno ravna porazu. Uostalom, SAD nisu sačuvale ni Avganistan. I ovo je peti znak prelaska njihove imperije u stanje opadanja.

Činjenički, Tramp je to shvatio i pre nego što je došao na vlast i želeo je da usmeri svoje napore na obnovu i rast moći. Ono što sada imamo više nije dobro pokazivati: troškovi su sve veći, a rezultati sve niži. Međutim, sukob elita u Sjedinjenim Državama nije dozvolio (i verovatno neće dozvoliti da se nastavi) da se uradi ono što je Tramp nameravao. Ne daje Bog rogove žednoj kravi, kažu u Rusiji.

Ono što se dešava sa Sjedinjenim Državama je objektivno korisno za sve podnosioce zahteva na njihovo nasledstvo. Jasno je da je ovaj proces istorijski dug. Ali njegov vektor je već očigledan. Počeo je period opadanja u istoriji američke imperije. Svet se vraća nestabilnosti i multivarijantnosti. Neizvesnost je iscrpljujuća, ali to je realnost kojoj će svi politički lideri morati da se prilagode. Pritisak u svetskom političkom sistemu raste, ne može se očekivati miran vek.

S ruskog preveo Zoran Milošević

IZVOR: https://russtrat.ru/analytics/8-dekabrya-2021-0010-7471