Амерички пројекат Порошенко – Вартоломеј доживљава апсолутни фијаско
Пише: Свештеник Миладин Митровић
Свако царство ако се само по себи раздели, не може остати царство оно. И ако се дом сам по себи раздјели, не може остати дом онај. И ако сотона устане сам на себе и раздјели се, не може остати, него ће пропасти. (Мт. 12: 25)
Црквени раскол у Украјини сваким даном све више и више добија трагичнији епилог. За разлику од предходног периода када су украјински националисти уз благослове неканонског и самопроглашеног свештенства агресивно одузимали храмове и имовину канонске Украјинске Православне Цркве, сада се расколници дијеле између себе и истом насилничком методом одузимају једни од других парохије и храмове. Међу расколницима данас влада атмосфера апсолутнога хаоса, братоубилачког насиља, крвавог страдања православних вјерника у Украјини.
Један од кључних разлога зашто се овакве ствари дешавају открива се у чињеници да је за пуне три године постојања ове лажне црквене структуре која сама себе назива Православна Црква у Украјини било припојено само 500 парохија. Од овога броја само је 40 добровољно приступило расколницима, а све остале парохије биле су насилно припојене бандитским методама украјинских радикалних група. Осокољени одлуком константинопољског патријарха Вартоломеја да додјели томос о самосталности да би «исцјелио рану» и «излечио раскол», расколници су почели да освајају парохије једни од других и праве још већу смутњу међу народом.
Потребно је појаснити да је приликом давања томоса о самосталности, патријарх Вартоломеј је објединио у једну структуру под називом Православна Црква Украјине двије расколничке и самопроглашене не каноске структуре «Украјинску Аутокефалну Православну Цркву» (аутокефалисти) и «Кијевскиј Патријархат» (филаретовци). Грубо нарушавајући каноне Правосалвне Цркве Вартоломеј не само да није успјео да обједини, него је изазвао још већи хаос јер се сада као резултат његове непромишљене одлуке, на територији једне епархије појавило 2 или 3 епископа.
Као примјер може се узети Харковска епархија у којој на 30 парохија сада претендују двојица епископа. Ова ситуација је посебно дошла до изражаја у Виницкој епархији у којој се за власт и господство над парохијским црквама боре тројица епископа, при чему начини борбе не само да нису у духу хришћнске науке, него више личе на крваве крсташке походе у којима највећу жртву подносе вјерујући људи.
Ситуацију унутрашњег конфликта међу расколницима са радоћу су дочекали гркокатолици који су у Черновицкој области самоиницијативно припојили себи неколико парохија. До отворених сукоба међу расколницима најизраженије је дошло у Одеси, гдје је чак дошло до физичког обрачуна међу расколничким свештеницима због чега је морала да интервенише полиција.
Стани мало, како то, па ко је оно прошле године примио у посјету делегацију ПЦУ? Не може бити да је новопројављени светитељ нешто ту погријешио?