Američka pljačka otete srpske imovine na Kosovu i Metohiji

Ogromno srpsko bogatstvo na Kometu rasprorodaje se u bescenje. Amerikanci koriste zasluge iz vremena bombardovanja ne bi li za male pare došli do najvrednijih preduzeća.

Na teritoriji Kosova i Metohije, nakon Nato bombardovanja i povlačenja srpske vojske i policije, ostalo je zarobljeno ogromno bogatstvo republike Srbije, koje je danas oteto i u najvećem delu rasprodato.

Najvredniji su kombinat Trepča i 30 rudnika, železnička infrastruktura, aerodrom Slatina, Telekom, energetski sistem, objekti Naftne industrije Srbije i Vojske, zdravstvene ustanove, škole i zgrade kulturnih ustanova. Srbija već skoro 15 godina ne upravlja svojom imovinom na KiM, ali je zato primorana da redovno plaća kredite i kamate koje je zbog objekata i projekata na Kosmetu svojevremeno dobila od raznih inostranih banaka i finasisjkih institucija.

U srpskom državnom vlasništvu na teritoriji pokrajine je oko 24 i po hiljada hektara poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta, više od 1,4 miliona kvadratnih metara službenih zgrada, 145.000 kvadrata poslovnih i 25.000 kvadrata stambenih zgrada, 4.000 kvadrata u zgradama posebne namene i 750.000 kvadratnih metara drugih građevinskih objekata.

Samo vrednost imovine “Železnica Srbije” na Kosovu i Metohiji prelazi 206 miliona evra,, dok je Naftna industrija Srbije do Nato bombardovanja u vlasništvu imala 31 objekat, koji su odlukom Unmika uzurpirani i dati na upravljanje novom preduzeću Kosovo-Petrol.

I “Telekomu Srbija” je uzurpirana ogromna imovina, a stvoreni su i ogromni meterijalni gubici usled uništavanja baznih stanica i druge telekomunikacione opreme. “Srbijašume” i dalje na Kosovu i Metohiji imaju u vlasništvu gotovo 340 hiljada hektara šuma, a uzurpiran je ogroman broj privatnih katastarskih parcela čiji su vlasnici Srbi.

Na aukcijama je nelegalno prodato nekoliko stotina srpskih preduzeća. Taj posao je obavila Kosovska privatizaciona agencija, a pre nje Kosovska poverilačka agencija, kojoj je mandat za to 2002. godine poverio Unmik i to sasvim nelegalno, pošto je po Rezoluciji 1244, Unmik jedino imao pravo da upravlja, ali ne i da menja vlasničku strukturu imovine na Kosmetu.

Pored članova domaćih kriminalnih i narko grupa sa Kosmeta kao najčešće vezivani za sporne privatizacije bili su nekadašnji američki zvaničnici iz vremena Nato bombardovanja Jugoslavije.

Iako je zvanično kompanija ACM čiji je vlasnik Medlin Olbrajt, nekadašnja američka državna sekretarka, odustala od kupovine 75 odsto najunosnije kosovske kompanije Pošta i telekomunikacije Kosova (PTK), među dobrim poznavaocima tamošnjih prilika se smatra da je ona i te kako finansijski prisutna u celom ovom još uvek nezavršenom poslu preko nemačko-američkog konzorcijuma koji je pobedio i ovih dana očekuje potvrdu u okupatorskom Kosovskom parlamentu da može da postane vlasnik ove kompanije.

Prištinski mediji su svojevremeno najavljivali da će se novac od ove prodaje upotrebiti za gradnju autoputa od granice sa Albanijom do Merdara, na administrativnoj liniji sa Srbijom, koji je počeo da gradi jedan američko-turski konzorcijum, u kome glavnu reč vodi bivši zamenik šefa Unmika – Amerikanac Džok Kovi.

Zanimljivo je i da Medlin Olbrajt već ima deo akcija u slovenačkoj kompaniji IPKO, koja je duže vremena prisutna u telekomunikacionoj delatnosti na Kosmetu.

Penzionisani komandant NATO snaga u Evropi Vesli Klark, koji je rukovodio bombardovanjem Jugoslavije, posle 15 godina se ponovo pojavio na Kosmetu kao direktor kanadske energetske kompanije Enviditi, koja se prijavila za istraživanje zaliha lignita i pravljenje sintetičkog goriva od uglja.

Svojevremeno je u srpskim krugovima i samo NATO bombardovanje objašnjavano kao želja da se od Srba preuzme kontrola nad prebogatim prirodnim resursima Kosova i Metohije. Procene beogradskog Rudarsko-geološkog fakulteta kažu da se u pokrajini nalazi oko 15,7 milijardi tona lignita, koji može da se eksploatiše narednih 200 godina. Rezerve rude cinka i olova procenjene su na 46 miliona tona, magnezita na 8 miliona tona, boksita 1,6 miliona tona, a registrovana su i značajna nalazišta nikla.

Procena materijalne štete po Srbiju na osnovu otete imovine, koju je sačinilo više ekspertskih timova ekonomista i privrednika, doseže više desetina milijardi evra.

Na Kosovu i Metohiji Albanci su uzurpirali preko milion privatnih katastarskih parcela čiji su vlasnici proteranini Srbi. Sve ovo je ignorisano do marta 2006. godine kada je Unmik osnovao Kosovsku agenciju za imovinu. Njen zadatak je bio da primaju i zahteve za vraćanje uzurpiranog zemljišta, ali je ova agencija ostala upamćena po malom broju sprovedenih odluka o vraćanju imovine, kao i po tome što pravi vlasnici nisu dobijali ni dokumenta koji bi bili dokaz da poseduju neku nepokretnosti.

Vrhunac pravnog siledžijstva i bezobrazluka bio je i postupak specijalnog izaslanika UN na Kosmetu koji je doneo Uredbu po kojoj onaj ko uzurpira zemljište, može posle deset godina da dobije pravo vlasništva na tom zemljištu, pozivajući se na pojam“državina“.

U praksi, većina srpskih imanja je zauzeta praktično odmah po ulasku Nato snaga u pokrajinu i proterivanju Srba, pa je pomenutih 10 godina već isteklo, ali i pravnici-amateri znaju da je ova Uredba pred bilo kojim sudom izvan Kosmeta pravno potpuno neodrživa, jer imovinsko pravo ne može nikada da zastari, a i prvi član Evropske konvencije o ljudskim pravima privatnu imovinu smatra neprikosnovenom. Ostaje još da to shvate i prihvate ka nepromenjivu realnost vlasti u Prištini.