ИН4С

ИН4С портал

Алијини генерали у ПАНИЦИ: Пометња у странци Демократске акције након недавне пресуде Сакибу Махмуљину

Након осуђујуће пресуде од 10 година робије Сакибу Махмуљину за злочине над Србима, у великој паници су Рамиз Дрековић, командант Четвртог корпуса тзв. Армије БиХ и Атиф Дудаковић, командант Петог корпуса, којима се суди пред Судом БиХ за ратне злочине над Србима, тврде извори "Новости" из дипломатских кругова у Сарајеву.

Алија Изетбеговић и Сакиб Махмуљин, фото: АВАЗ

Председник СДА, Бакир Изетбеговић, под великим је притиском чланства и сарадника, који од њега траже да се „исконтролишу“ судски процеси против бивших генерала тзв. Армије БиХ којима се суди за ратне злочине.

Након осуђујуће пресуде од 10 година робије Сакибу Махмуљину за злочине над Србима, у великој паници су Рамиз Дрековић, командант Четвртог корпуса тзв. Армије БиХ и Атиф Дудаковић, командант Петог корпуса, којима се суди пред Судом БиХ за ратне злочине над Србима, тврде извори „Новости“ из дипломатских кругова у Сарајеву.

Чланство СДА је притисло Изетбеговића да на све стране отпочне офанзиву према српском народу и Републици Српској како би скренуо пажњу да Алијиним ратним генералима следују вишегодишње казне за ратне злочине. Бакир је у великом проблему јер све више чланова СДА му окреће леђа – кажу извори „Новости“.

Поред муслиманских генерала који су у судницама, Бакир и СДА имају велики проблем са аферама у које су умешани његови најоданији страначки сарадници.

– Фадил Новалић, премијер ФБиХ је на оптуженичкој клупи због афере „Респиратори“. Осману Мехмедагићу Осмици директору ОБА БиХ суде по више основа. Асим Сарајлић, један од најближих Бакирових сарадника у СДА је документован како купује гласове – наводе саговорници нашег листа и кажу да Изетбеговић покушава последњим нападима на Србе да скрене пажњу од многобројних судских процеса који ће значајно изменити слику о ратним дешавањима у БиХ, али и нанети велики ударац СДА.

Џевад Галијашевић, политички аналитичар, каже да је осуђујућа пресуда Махмуљину срушила матрицу да су Бошњаци једине жртве рата у БиХ. Он истиче да је то потпуно нова ситуација у БиХ, јер се сада Срби први пут могу позивати на званичне пресуде командантима тзв. Армије БиХ за ратне злочине над Србима, и то оне најмонструозније.

Dzevad galijasevic
Џевад Галијашевић

– Цео командни врх тзв. Армије БиХ налази се на оптуженичкој клупи пред Судом БиХ и то за ратне злочине над Србима. Када се томе дода и да генерал тзв. Армије БиХ, Расим Делић, већ има осуђујућу пресуду у Хагу, очигледно је да ће они ускоро добити драконске казне за ратне злочине. Ово је пре неколико година било немогуће очекивати, али ипак, истина о стотинама ратних злочина бошњачке војске није могла бити сакривена. Истина, ипак, на крају побеђује – каже Галијашевић.

Он тврди да се пресудом Махмуљину и процесима Дрековићу и Дудаковићу руши и ратно наслеђе Алије Изетбеговића.

– СДА као политичко наслеђе Алије је веома уздрман, а идеологија радикалног ислама коју је заговарао добија и званичне пресуде за ратне злочине над Србима, односно за одсецање глава српским заробљеницима – истиче Галијашевић.

Ненад Стевандић, председавајући Српског клуба у ПБиХ, каже да СДА јесте пред распадом и Изетбеговић у таквој ситуацији потеже једино што зна, а то је да нападне Србе.
– Кад нешто лоше крене Бакиру и СДА, они знају да је једино решење да ударе по Србима – каже Стевандић.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

5 thoughts on “Алијини генерали у ПАНИЦИ: Пометња у странци Демократске акције након недавне пресуде Сакибу Махмуљину

  1. ПОТУРЧЕЊАЧКО-ТУРКОФИЛСКО КАДРОВСКО ОПРЕДЕЛЕЊЕ ПРЕМА ПРАВОСЛАВНИМ СРБИМА

    Несумљиво је да је потурчењачко-туркофилско кадровско определење увек зависило од тренутних окупатора, као и од тога колико смо ми Срби сложни и јаки. Уколико смо сложни и јаки, утолико су кадрови потурчењака-туркофила с нама, а уколико смо несложни и слабији и под тренутном туђинском окупацијом, утолико су њихови кадрови отворено против нас. То је њихово једино правило којег су се придржавали кроз целу историју у својим односима с нама у Босни и Херцеговини, Црној Гори и Србији. То је правило и данас на снази под окупацијом НАТО алијансе, под окриљем извесних европских и америчких мегаломана, империјалиста-тријалиста и тоталитариста.

    Полазећи од историске чињенице да се потурчењаци-туркофили у српским земљама и извесни исламски империјалисти нису моглу помирити турским поразом у Балканском рату 1912. године, и да су били спремни за „свети рат“ против Срба, Грка и Бугара – “In 1912 there was a surge of pan-Islamic sentiment among Indian Muslims aroused by the defeat of Turkey in the Balkans wars and the loss of Libya: there was some talk of jihad…

    In 1912 the Indonesians were greatly exercised by Turkey’s losses in the Balkan wars and the Italian invasion of Libya. That solidarity of sentiment still remains and is still quite lively…” (Види: G. H. Jansen, Militant Islam, London, England, 1979, стр. 100, 131-132).

    Не улазећи ни у какве друге коментаре, уазали бисмо на књигу Уроша Зоњића, коју је објавио под насловом „Под командом Павла Ђуришића“, чије ћемо неке делове овде пренети.

    Стр. 42: „Када су формирани муслимански оружани одреди, они су под заштитом окупатора биливрло опасни, а нарочито што су у исто време потпомогнути и од комуниста, који су давали пристанак сарадње за борбу против четника. И то не само у Санџаку већ и на свим другим областима, чиме је омогућена прилика, да окупатор држи коридор у Цанџаку између усташке НДХ-а и Албаније и да онемогући везу Црне Горе са Србијом. Тако су муслиманске оружане формације које су познате и као муслиманска милиција, хушкани од окупатора, усташа и комуниста, палили и уништавали остатке српских села на десној обали реке Лима…“

    Стр. 43: „Добар део терена од Фоче до Лима и даље према Сјеници, били су под непосредном контролом муслиманске фашистичке милиције, те су онемогућавали сваки унутрашњи саобраћај и везу са Србијом. Њима су у свакој прилици помагали немци и Италијани, јер су кочили концентрацију српски снага у Санџаку где су држали коридор између хрватске усташке НДХ-а и ‘велике’ Албаније. Тако је муслиманска фашистичка фракција одиграла издајничку улогу у самом почетку рата 1941. године…“

    Стр. 45-46: „Главне борбе са усташко-муслиманском милицијом биле су на линији Буковина-Метаљка -Чајниче-Горажде. Непријатељ је имао известанб број погинулих и рањених, а већина се повлачила са доста цивилног становништва даље према чвршћим усташким положајима, јер нису били у стању да одрже у Санџаку муслимански фашистички коридор између НДХ-а и Албаније. Известан број припадника муслиманске милиције пришао је комунистима и образовао муслиманску пролетерску бригаду. Наши губитци су били врло мали. Операције су завршене за 15 дана…

    Према општем плану Лимско-Санџачких четничких одреда, требао се упутити један експедициони корпус крајем децембра 1942. године. Али због тешких временских промена, – снежне мећаве, смрзлине и рђавог времена покрет је привремено одложен. За то време муслиманска фашистичка милиција уништава и последње упориште Срба на десној обали реке Лима – село Буђево и целу Пештар. Ово даје повода де се обрати пажња на ову страну. Ради тога, нашењ снаге које су требале да пођу у Херцеговину, упућене се у акцију на Санџак.

    Петог јунуара 1943. године, отпочеле су нове акције у Санџаку, у 2 сата изјутра и за један дан била су заузета 32 муслиманска села, из којих је протерана фашистичка милиција. У овој акцији њих је помагао италијански гарнизон из Бијелог Поља. Та прва акција већег размера на овом терену ставила је муслиманима до знања, о јачини националног покрета у овом крају и елиминисала сву њихову снагу. Тако су збачени муслимански фашистрички елементи, који су завели терор над поштеним муслиманским становништвом, јер је остало верно демократским начелима слободе и југословенској државној заједници. Са наше стране чињени су нарочити напори за боље односе православних и муслимана, што је на жалост остало без икаквих резултата. Усташко-муслиманска банда узурпирала је влас помоћу окупатора у Санџаку и порушила мостове који су их везали са суседима, Србима православне вере. Од посебног значаја братске солидарности између православних и муслимана у Санџаку, потребно је истаћи општину Хомарани и село лозна Ћоровића, где се није нашао ни један муслиман који се слагао са покољем Српског народа и држањем фашистичког коридора између НДХ-а и Албаније…“ (Види: Урош Зоњић, Под командом војводе Павла Ђуришића, Виндзор, Онтарио, Канада, 1990).

  2. Alija Izmetbegović presudjeni fašista, od takvog zla nastade ovo g..no u ljudskom obliku sin mu žujan Kakir… pljuc u paklu gorili ebo vas ko vas dovede u Sarajevo

  3. Не могу да вјерујем да је неко од б..ија осуђен за ратне злочине над Србима. Ево да видимо шта ће се дешавати. Ако је истина,онда браво. Коначно.

    10
  4. Ti SDA teroristi, drugacije ne mozeš reci, su ubijali svoje sunarodnike i nisu gledali dali su Srbi ili Muslimani !.
    Kad vidimo šta se u Velikoj Kladuši ili na Markale desilo onda se samo moze pretpostaviti šta bi svi oni oko Izetbegovica i SDA mogli uciniti da svoju islamsku ideologiju proguraju !.
    I svoj narod iz Srebrenice su radi svojih radikalnih ideja izdali !.
    Ne dao bog da se vrate srbskom rodu, izdajnici i ekstrmisti !.

    10

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *