Алексис Трауд: Режим у Црној Гори неокомунистички и аутократски, народ преузима судбину у своје руке

Пише: Алексис Трауд

Државица Црна Гора – 620000 становника и површином дупло већа него Финистер (област у Француској) постаје независна трећег јуна 2006. године. Од тад национализација Српске православне цркве чини атмосферу у земљи наелектрисаном. 26. 12. 2020 у самој скупштини Црне Горе дешава се напад на демократију без преседана, где власт вође Мила Ђукановића шаље полицију која после употребе сузавца хапси више посланика опозиције.

Исти се већ сатима боре у скупштини против усвајања закона који предвиђа одузимање свих добара СПЦ – најважнијој и најстаријој верској заједници у Црној Гори. Од тог дана народ преузима судбину у своје руке. Непрестано – четвртком и недељом са свећама и иконама у рукама поворке грађана свих узраста предвођене свештеницима прелазе километре од снежних врхова до стрмих обала и долина изражавајући неслагање са самовољом партије на власти.

Под знаком одбране СПЦ и њених добара ови молебни излазе из обичних религиозних оквира. У недељу 23.02. више од 200000 Црногораца од којих око 50000 испред храма у Подгорици сједињени су у огромну манифестацију; између трећине и половине шета сваке седмице изражавајући неслагање са режимом Ђукановића. Српским интелектуалцима, по старом добром аутократском рецепту, једноставно је забрањен улазак у Црну Гору а међу њима и највећем поети Матији Бећковићу, Србину пореклом из Црне Горе. Та огромна маса народа која манифестује већ три месеца непрестано, мотивисана је само одбраном црквене имовине.

Насиље којим се користи Мило Ђукановић сразмерно је миром који исказују манифестанти. 26.12. после полицијског насиља у скупштини Црне Горе, Ђукановић наређује да се затворе два лидера опозициције што се дешавало већ више пута претходних година. Небојша Медојевић, један од вођа опозиције, беше затваран више пута због својих изјава. Крајем јануара црногорски аутократа иде дотле да наређује хапшење мајке Милана Кнежевића, још једног лидера опозиције. Најзад, сваки покушај верника из околних земаља да дају подршку одбрани светиња заустављен је већ на граници. Од јесени 2015. многобројне манифестације дестабилизију владавину Мила Ђукановића.

Уједињена про-српска опозиција захтева транспарентност и демаскирање коруптивне власти. Ђукановић, час премијер час председник представља јединствен случај у Европи; на власти је већ тридесет година. Рођен 1962. У Никшићу – центар Црне Горе, Мило је изразити профил комунисте преобраћеног у националисту; у 29. години 1991. именован је за премијера. У почетку непогрешиви подржавалац социјалистичке Југославије осећа промену ветра Дејтонским споразумом(1995) и напушта свог ментора Слободана Милошевића заузимајући позицију прозападњачке неутралности. -,,Он је човек прошлости” – каже о њему Ђукановић.

Промишљени пословни човек бива осумњичен за везе са италијанском мафијом Пуглије (Sacra corona unita) која се бави шверцом цигарета, аутомобила и емиграната између Црне Горе, Албаније и Италије. По наводима ,,Le Monde“ – на основу чињеница изнесених 2007. пред судом у Барију, премијер Црне Горе се означава као кључни човек организованог шверца цигарета који од 1994. до 2000. снабдева више европских земаља преко Црне Горе (…). Такође је оптужен за издавање лиценце за увоз хиљаду тона цигарета месечно познатом швакцарском шверцеру Франку де ла Торе. Истрага показује јаку и честу повезаност црногорске и италијанске мафије(Sacra corona unita)”.

Већином традиционални хришћански православци, становници Црне Горе сматрају себе делом српске нације остајући Црногорци. Са друге стране муслиманско становништво које чини око 16% подељено је на два дела – један који себе сматра Бошњацима и тражи повезаност са БиХ и други који се сматрају Албанцима и траже повезаност са Албанијом.

Независност Црне Горе изгласана тесно са 55,5 % гласова на референдуму 03. 06. 2006. године захваљујући подршци мањинских партија албанаца, хрвата, бошњака и турака који сви заједно чине 18% становништва. Имам, вођа муслимана у Црној Гори, пише писмо Ђукановићу гарантујући му 100% гласова од стране муслиманске заједнице. Од тад се владајућа странка ослања на гласове муслиманских мањина како би увек имала већину приликом сваког гласања.

Закон од 26. 12. 2019. који је потпалио фитиљ убија слободу и типичан је за неокомунистичке режиме, предвиђа да црногорска држава, супротно принципима европске повеље о људским правима преузме у власништво сва добра СПЦ (верске грађевине, пољопривредно земљиште, манастире). Не само да је СПЦ најстарија (12.век) него има и највећи број цркава и верника.

Напослетку, Срби и многобројни Црногорци су се побунили против одузимања имовине СПЦ јер је у исто време Ђукановић католичкој и муслиманској заједници загарантовао права на својину. Треба ракође разумети да је СПЦ стваралац Црне Горе. С друге стране ЦПЦ је склепана 1993. од стране Ђукановића што отвара сукоб међу две цркве. Тренутно само три од 750 цркава колико их има у Црној Гори пристаје уз ЦПЦ (непризнату). Иначе, тренутно иста није призната ни од једне православне цркве у свету.

Након изгласавања спорног закона огласили су се патријарх руски (Кирил) и цариградски (Бартоломеј) изјашњавајући се против овог акта. Ауторитарне мере црногорске власти ризикују да дестабилизију читав регион. Играјући на поделама између Срба и Црногораца српског идентитета с једне и монтенегрина провладиних као и муслиманских мањина с друге Ђукановић није могао да предвиди где ово може да га одведе. Почетком фебруара 2020. Милорад Додик, председник Републике Српске, изјављује подршку Србима из Црне Горе и најављује излазак Републике Српске из БиХ. На Косову шиптарска полиција помаже полицији Црне Горе блокирајући поворке српских верника; ризикујемо да видимо уплитање регионалних играча у послове Црне Горе. С друге стране сва та унутрашња комешања само су логичне последице игре која супротставља Русију и САД.

Русија имаше, у годинама после проглашавања независности 2006. огромна улагања. Пословни људи из Русије купују све највеће хотеле на приморју. Руски магнат Олег Дерипаска увећава алуминијумски комплекс (КАП), огромни потрошач струје: 1,4 милијарди кw/х што је равно енергетском дефициту читаве земље.

Економиста Небојша Медојевић изјављује 2009. да је половина богаства произведеног у Црној Гори у рукама Руса. Али та велика сила бива тешко оштећена санкцијама које влада Црне Горе гласа 2014. под утицајем САД. Од тад присуствујемо масовном одливу руског капитала. САД се још више уплићу појачавајући притисак на владу Ђукановића за улазак у НАТО. Бела кућа, већ годинама уназад, приморава Црну Гору да се одрекне војне опреме везане за Варшавски пакт, смањујући на пример војну флоту на најмање могуће – само један патролни брод и за све. Логично бива да 02. 12. 2015. НАТО ,,позива” Црну Гору да им се придружи. НАТО се сматра по црногорској влади као ,,најважнији гарант за инвеститоре” и једини начин да се обезбеди сигурност.

Аутор је професор на Факултету у Француској (Versailles).
Бави се геополитиком и историјом Балкана.
Писао је 5 књига о региону.

Председник је организације „Колектив за Мир на Косову“ који је покренуо 2019. акције за одбијање признавања независности Косова и Метохије од француске владе (међународну петицију, конференције у Бриселу и Паризу, лобирање пред француским странкама)

Превод: Дејан Грујић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: