Алексић за ИН4С: Језички апартхејд мора бити укинут, покренућу иницијативу за уставни статус српског језика!

Алексић
У интервјуу за ИН4С, потпредсједник Владе Црне Горе задужен за образовање, науку и односе са вјерским заједницама, др Будимир Алексић, говорио је о статусу српског језика у црногорском друштву. Он је указао на дубоку маргинализацију српског језика у образовном систему и на неопходност системских промјена које би уважиле вољу већине грађана, како је показано на недавном попису становништва. Др Алексић истиче да се без свеобухватног и стручног друштвеног дијалога не може доћи до праведног рјешења, те најављује своје ангажовање на покретању формалне иницијативе за повратак српског језика у институције и наставне планове Црне Горе.
Какав је тренутни положај српског језика (ако се и може говорити о неком положају), прије свега, у образовном систему Црне Горе?
Ријеч је о потпуној маргинализацији српског језика, о грубом обесправљивању његових говорника који су апсолутна већина у држави, не само у образовном систему, него уопште у Црној Гори, у свим сферама од културе до медија, што је примјер незабиљежен у модерном свијету. Да ствар буде гора, на дјелу је покушај оспоравања права најбројнијој језичкој заједници да се избори за статус који јој припада, јер српски језик ни по ком основу не може бити језик другог или ког већ реда у Црној Гори. До тога, наравно, морамо доћи свеобухватним, темељним и стручним дијалогом како бисмо на тај начин и коначно отворили врата свеопштем помирењу у нашој држави. Ријеч је о дијалогу у црногорском друштву на свим нивоима јер, подсјетићу Вас, борба за положај српског језика није почела промјенама 2020, или пак 2023. године. Она је започела оног тренутка када је српски језик маргинализован највишим правним актом који је, а два посљедња пописа су то јасно показала, супротан реалном стању у Црној Гори. Демократски је принцип уважити вољу већине, јер наставак политике обесправљивања, маргинализације и потцјењивања представљају тековине мрачних времена и режима на којима није могуће градити помирење и сигурну будућност нашој дјеци.
Ми мислимо, о чему редовно и пишемо, да је повратак српског језика као језика наставе и наставног предмета Српски језик услов свих услова како би могло да се отпочне са укидањем језичког апартхејда који је и данас на снази у Црној Гори. Шта мислите о томе?
Главни проблем, односно проблем свих проблема када је ријеч о језику у Црној Гори јесте пажљиво смишљена намјера бившег режима да се само име српског језика неутралише, како би се на тај начин неутралисала и цјелокупна меморија народа, али и име државе Црне Горе и њен дух. Стога и не чуди чињеница што је наш јавни дискурс препун инсистирања на страним називима за Црну Гору, умјесто да ми овдје свим срцем чувамо име Црне Горе као највећу светињу. Попис је показао да је, када је ријеч о језику, немогуће Црну Гору измјестити из њеног суштинског идентитетског хабитуса јер све што је радио мрачни бивши режим супротно је од онога што је раније карактерисало идентитет Републике, Краљевине и Књажевине Црне Горе. Грађани су то препознали и изрекли свој суд, јер грађане Црне Горе није могуће преварити, а још мање уплашити и сломити.
Можете ли дати или, макар, скицирати, наговијестити мапу пута по којој би се српски језик вратио у образовни систем Црне Горе?
Најприје је потребно амандмански дјеловати по питању промјене Устава Црне Горе како би се српском језику дао статус какав заслужује и какав, у крајњем, захтијева већина грађана Црне Горе што су подаци најновијег пописа становништва недвосмислено показали. Након тога створили би се услови да се нижа акта уподобе реалности, те да се српски језик коначно избави из канџи обесправљености. Наравно, свјесни смо да то није питање које је могуће ријешити преко ноћи, већ да је ријеч о једном озбиљном, темељном и пажљивом процесу који захтијева низ напора.
Tako je, profesore Aleksiću. To je pravi opis stanja. Jezički aparthejd! Zajednica govornika srpskog jezika je zajednica bez elementarnog ljudskog prava. Ovakav status ne postoji trenutno u svijetu.