Александра Крунић – Српкиња која је освојила Њујорк!

пише: Саша Озмо (Б92)

Потајно смо се надали да би УС опена могао да буде турнир Јелене Јанковић или Ане Ивановић, али на великој позорници појавила се једна нова Српкиња.

Александра Крунић, рођена 1993. године у Москви, дошла је из квалификација, савладала домаћу наду Медисон Киз и вимблдонску шампионку Петру Квитову, пре него што је у тесном окршају у три сета изгубила од Викторије Азаренке. Како игра девојка коју смо темељно упознали тек у Њујорку и шта је чека у будућности?

Оно што прво запада у очи гледајући Крунићеву јесте то да “игра главом“ – слично Агњешки Радвањској, често мења ритам. креира широк дијапазон углова и њене ривалке малтене не добијају два пута исту лоптицу. У Александриној игри смењују се споре и високе лоптице, са нешто равнијим нападима, уз честе слајсове и дроп шотове, као и понеки излазак на мрежу.

Једна ситуација посебно ми је указала на чињеницу да је Крунићевој мозак укључен у сваком тренутку – одиграла је две-три врло јаке лоптице вршећи притисак на Азаренку, али Белорускиња је то вратила у терен довољно дубоко. И много искуснији тенисери и тенисерке често упадају у замку да на следећем ударцу запну још јаче, а Александра није то учинила – за нијансу је смањила снагу ударца и после још две размене дочекала је грешку противнице. Само пример, али врло илустративан.

Уопште, избор удараца јесте јача страна Крунићеве, осим у ситуацијама када је савладају емоције – отуда они дроп шотови против Азаренке, а нешто лошији избор удараца у кључним интервалима вероватно је и основни разлог губитка тог меча.

Да много пажње посвећује тактици, видело се и из приступа мечевима са две различите играчице – Квитовом и Азаренком. Против Чехиње је Александра била дефанзивнија, а у дуелу са Викторијом знала је да ће морати чешће да напада. Разлог – Азаренка се много боље креће и, иако има агресивне и снажне ударце, њена игра не заснива се искључиво на нападу у свакој иоле повољној прилици, као што је то случај са Квитовом. Зато се није могло унапред рачунати на честе грешке.

Александра је изузетно брза, у високом проценту исправно предвиђа наредни потез супарнице и раније креће на праву страну, а еластичност јој омогућује да у игру врати и неке веома тешке, за већину тенисерки немогуће лоптице. Та њена способност била је кључна у дуелу са Квитовом, када је Чехиња правила грешке управо у том ударцу, ударцу који против других тенисерки не би морала ни да игра јер би већ освојила поен.

На конференцији за медије Александра је дала један интересантан одговор. Новинар је констатовао “много људи упознало се са тобом вечерас или ове недеље“.

“И ја такође“, рекла је Крунићева уз осмех, а затим одговорила на питање шта је научила о себи из целог искуства.

“Заиста лепо причам и дајем савете другарицама које су лошије рангиране од мене, али никако да те савете употребим за себе. Неки људи ми кажу да сам зрела за своје године, али када треба то да употребим, као да имам десет година. Мислим да сам овде почела да користим све што знам и можда сам почела себе да волим мало више. Зрелија сам у неким ситуацијама на терену и подржавам себе. Негативност ми неће помоћи. Мислим да је то основна ствар коју сам поправила и научила – много сам позитивнија и толерантнија према себи“.

Александра је у Њујорку направила подвиг вредан дивљења, али не треба подлећи еуфорији. Једна ласта не чини пролеће, а нарочито је то случај у тенису, где се континуитет и рад из недеље у недељу посебно цене.

“Играла сам са великим шампионкама и велика је ствар осетити да могу да се такмичим са њима на истом нивоу. То ми даје велики мотив да наставим да радим“, рекла је Крунићева.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: