Cunami Alah i Đoko Cunami
Mišo Vujović, foto: Arhiva IN4S
Piše: Mišo Vujović
Pišu mi ljudi ovih dana komentarišu veliku pobedu Novaka Đokovića. Osećam tu energiju ispunjenu radošću. Većina Novaka doživljava kao dar od Boga, kao bližnjeg, kao vesnika nekog boljeg, pravednijeg vremena. Svestan sam da moji osvrti o Novaku, ponekad skliznu u patetiku ali sam takođe svestan da u vremenu opšteg rastakanja svega normalnog, čovek koji promoviše porodične ljudske, etičke i hrišćanske vrednosti nije samo sportista već misionar i propovednik.
Tako da moje pisanje ne glorifikuju njega već je podrška vrednostima otelotvorenim u Novakovoj vanserijskoj i vanvremenskoj ličnosti.
Koliko je samo lepih trenutaka doneo svom narodu, koliko bitaka je posvetio Srbiji?
“I domovina je patetika”, vrište otupele duše kivne na Novaka što neguje i promoviše autentične nacionalne i duhovne vrednosti srpskog roda.
Svetski a nije njihov.
Da li smo se ikada osećali dostojanstvenije i otmenije nego u trenucima njegovih veličanstvenih pobeda!?
I kada mu zvižde i kada mu aplaudiraju on je smiren. Kada ih pobedom ukroti on im se gospodski zahvali:“ Vi ste najbolja publika na svetu”.
On je čovek koji čuje što drugi nikada neće čuti, vidi ono zašta je većina slepa, misli što većina i ne pomišlja, veruje u šta mnogi sumnjaju.
To je on Novak Đoković, svetski i olimpijski šampion.
Odavno jedan sportski uspeh, jedno sportsko odličje na grudima šampiona nije izazvalo pozitivniju euforiju kao olimpijsko zlato Novaka Đokovića.
Na drugoj strani dežurni srbofobi u regionu naročito u postojbini porodice Đoković, dobili su epidemiološki napad, frustracija i logoreične dijareje potvrđujući onu narodnu: “Ne traži budalu, sama će doći”, Bog nam je u svemu bio naklonjen te nije škrtario ni sa protuvama i izrodima.
Novakova igra, ponašanje i obraćanje javnosti na Olimpijskim igrama u Parizu, velika su lekcija svima nama – celom normalnom svetu. U njegovom uspehu delić sebe i svoje pobede pronašli su svi slobodoumni ljudi širom planete. Njegove suze kotrljale su se niz lice milionima ljudi od Aljaske do Australije. Svoje emocije nisu uspeli da obuzdaju ni mnogi te – ve komentatori meča. Iranski novinar je urlao zahvaljujući se u mikrofon Bogu i Đokoviću. Alah i Đoko!
Svet je u ovom uzornom čoveku prepoznao zaštitnika svih ugroženih humanističkih vrednosti.
Njegov uspeh je proslavljen i u regionu. Veselo i euforično je bilo naročito u Herceg Novom, Nikšiću, Trebinju, Banjaluci, Ohridu, Bitolju… Slavili su naši ljudi širom sveta.
Niko nam toliko radosti nije doneo kao taj učtivi dečak sa Banjice, koji je sanjao da bude među prvih dvadeset igrača sveta a sada pod nogama ima planetu. Olimpijsko zlato i 24 osvojena gren slema.
“Njegova pobeda je plod ogromnog rada i velike žrtve i odricanja. Koliko toga je on propustio da bi stigao gde je sada”, izjavio je njegov veliki fan Dritan Abazović, crnogorski Eliot Nes.
O tom trnovitom putu u smutnom vremenu tranzicije svedoči najveći i jedini krivac za Novakov uspeh Srđan Đoković. Čovek koga su smatrali ludim kada je samouvereno govorio Novak će biti prvi i najbolji.
To samouvereno “kurčenje” donosilo mu je još eksera pod točkove. Ali on je verovao, udahnjujući svom prvencu novu snagu.
Naravno i uloga brižne,predane i neumorne majke Dijane je nemerljiva. Đokovići su primer porodične snage i spremnosti na žrtvu jedni za druge.
Novak se kalio udarajući lopticu u pauzi sirena za vazdušnu opasnost i stravičnih NATO udara, gledajući onesvećenu majku u srči stakla, ubijene i bombama masakrirane civile na pijacama, mostovima, svojim domovima sa zalogajem u ustima.
Novak Đoković u svakom obraćanju uvek naglašava ulogu svoje familije, Boga i Otadžbine. To je sveto trojstvo ovog smernog, mudrog i svestranog čoveka. On je odavno iskoračio sa teniskog na misionarski teren. On je tribun i glasnogovornik razuma.
Ljudi različitih nacija i ideologija nalaze saglasje u poštovanju prema Novaku Đokoviću.
Napred Nole sokole!
Nole je postao deo moje porodice
Je li ovaj autor Srbijanac? Srbin nije sigurno i zašto se ovoliko krije iza Novakovog imena? A niti je sportista, a ni neki novinar, Ako je iz Crne Gore a nije razvio crnogorsku srpsku trobojku onda je od ovih novih SrboSrbijanaca komunjara. Verujem da je nosio štafetu.
Šteta što ništa u sebi ne nosiš od imena koje imaš, ako ti je to uopšte ime, u šta sumnjam…
Cut more špijundaro komunistička, Ti o imenima, a žženite se i udajete između sebe. Ćut. Ti da štitiš ovog hvlasivaca. Zamislio je da je nsjpametniji. I nego šta nego je iz komunističke porodice. Sad su se ušunjali da rover. Ćut.
Odličan je tekst, samo ne znqm da lu je pristojno reći za komentatora da je ,,urlao“. Bogat je naš jezik, mogla je da se nadje neka prikladnoja reč.
Nikad mu bensedine i suze neću oprostit , ha ha … !Čovjek a onda igrač van planetarni za respekt i poštovanje Srpskom rodu u vjeki vjekova .
Sjajan tekst o sjajnom Novaku! Mnogo mi je drago g. Vujoviću što ovaj i sveukupno Novakove uspjehe ne kalupite u čisto sportske i isključivo sportske. Mnogo je važno što bacate svjetlo na ono što ovi uspjesi zaista jesu, i to ne samo za izmučeni srpski narod, već za svakog slobodnog čovjeka ove plave planete, za svakog buntovnika i protivnika povampirenih bogobornih pokreta i „elita“! Ovo je nada, da sa vjerom u Boga, možemo kao Božiji ljudi opstati i odnijeti konačnu pobjedu! Još jednom hvala na ovom tekstu…na svim prethodnim i onima koji će se tek izliti iz Vašeg pera!