Акценти са Артур Еша
1 min read
Пише: Т.В.
У Њујорку је данас исписана још једна страница историје белог спорта. Уз препознатљиви Honey Deuce коктел, спектакуларни ватромет и енергичне овације хиљада гледалаца који су до последњег места испунили величанствени стадион Артур Еш, проглашен је нови шампион овогодишњег УС Опена.
По четврти пут заредом, сада већ традиционално, уживо пратим финале овог престижног такмичења. Из године у годину, иако на истом месту и у исто време, искуство је непоновљиво. Оно што је ову годину издвојило јесте незапамћена гужва, на ивици стампеда, која је блокирала све прилазе стадиону где се играло мушко финале између Карлоса Алкараза и Јаника Синера. Посебан печат дао је долазак актуелног америчког председника Доналда Трампа, због чега су безбедносне провере биле подигнуте на највиши ниво. TSA, NYPD i Secret Service су контролисали сваки улаз, што је довело до вишесатног чекања и четрдесетоминутног кашњења почетка меча.
Када је публика еруптирала у овације и аплауз, схватиле смо да је меч почео, док смо још биле испред улаза. Након петнаестак минута игре коначно смо ушле на стадион. Већ у маси испред, а и на самом стадиону, могло се приметити да већина публике навија за италијанског тенисера, Синера, који је имао снажну подршку са трибина. Био је то тренутак у којем смо дефинитивно одлучиле за кога ћемо навијати.
Иако би се очекивало да не подржим оног који је елиминисао представника моје земље, вишеструког шампиона и најбољег тенисера свих времена, управо супротно, помислила сам, ако је Новак већ морао да изгуби, драго ми је да је то било од Алкараза. Са само 22 године, наставио је да пише нове странице историје, показујући импресивне потезе, али и велико поштовање према ривалу, у полуфиналу. Још снажније сам му дала подршку када сам видела да га део публике непримерено “поздравља”. Призор који ме подсетио на 2023. и Новаков повратак на терен након забране. Тада је, као и данас, победио онај познати инат: бити најбољи онда када би многи желели супротно.
Након петнаестак минута од почетка игре коначно смо ушле на стадион. Већина публике навијала је за Синера, који је пружио сјајну игру и, како је сам рекао, „дао све од себе“. Финале је до краја било узбудљиво и вредно пажње, али је након четири сета Карлос Алкараз заслужено поново подигао трофеј УС Опена.
Ове године финале сам пратила заједно са својом сестром, којој је то било прво овакво искуство. Била је пресрећна што је имала прилику да уживо види историјски тренутак. Додатну чар донело је присуство бројних светских звезда, међу којима су били: Дакота и Elle Fanning, Martha Stewart, Shonda Rhimes и, мени посебно драг, Bruce Springsteen, „the boss“ америчке музичке сцене. Бити део такве атмосфере на стадиону Артур Еш био је један од тренутака који заувек остају у памћењу.
