• Култура

Академик Милован Данојлић, великан књижевне речи, преминуо је у 86. години у Француском граду Поатјеу

1 min read

3 године ‎ ИН4С

У свом дому у Ивановцима, Фото: Д. Миловановић

Пишем као што дишем, а ваздух је један и заједнички свим људима одређеног поднебља и времена. Хтео – не хтео, делим судбину свог племена, очајавам са њим, и одупирем се у његово име.

Језик је најлепши дар који песник добија од свог народа, а песма покушај давања уздарја – говорио је вансеријски песник, романописац, есејиста и преводилац, академик Милован Данојлић.

Одавно и с разлогом сврстан међу класике српске књижевности, Данојлић је преминуо јуче ујутру у 86. години у француском граду Поатјеу, у којем је живео од 1984. Био је не само међу највећим мајсторима пера, већ и међу најплоднијим: његова библиографија садржи више од сто разноврсних остварења – неколико десетина песничких књига, исто толико романа, есејистичких књига, збирки песама за децу, огледа, расправа, превода- преносе Новости.

Живео је углавном на Западу, али је, како је сам говорио, дисао са својом земљом, са њеним језиком и са њеном судбином.

Рођен у селу Ивановци код Љига 1937. године, од куће до школе и назад сваког дана пешачио је 14 километара и према сведочењу његових земљака успут читао књиге и наглас учио. Помажући оцу Веселину и мајци Винки, чувао је стоку, скупљао пшеницу, окопавао кукуруз и због бунтовне природе, вазда осетљив на разне врсте неправде, неколико пута истериван из школе. Када су га 1953. удаљили из Гимназије у Љигу отишао је у Београд, где се једно време издржавао продајући новине, међу којима и “Вечерње новости”. Годину дана касније случајно је на улици срео Оскара Давича, захваљујући коме су му објављене песме у новопокренутом часопису “Дело”. Две године касније те песме су прерасле у дебитантску књигу “Урођенички псалми”. Са 20 година запослио се као новинар у “Борби”, где је током једног ноћног дежурства дошао на идеју да напише песму о трамвају. У наредне две, три ноћи настала је књига “Како спавају трамваји” која је, као велика новина у нашем стваралаштву за децу, дочекана хвалоспевима и критичара и младих читалаца.

Данојлић је завршио студије романистике на Филолошком факултету, постао стални сарадник неколико листова и књижевних часописа, а потом се одселио у Француску, где је једно време живео помажући власнику једне кројачке радионице. Сећајући се тих дана у разговору, за “Новости”, који је дао поводом 85 година живота је рекао:

-Разносио сам пакетиће. Сећам се да сам, кад бих ишао у “Диор”, носио и своје рукописе.

Имали су фото-копирнице на сваком спрату и тамо сам их копирао. Једном сам однео пробне узорке у “Пако Рабан”, док сам чекао да их приме и преправе узео сам књигу да читам. Секретарица се касније јавила мом газди и упитала га: “Какав вам је ово курир који чита Платона?”

У два наврата био је лектор за српско-хрватски језик на Универзитету у Поатјеу, а био је и стални сарадник париског радија. И све време је неуморно писао, готово до последњег даха. Ове године су му изашле последње две књиге, збирка стихова “Исповест на тргу” у издању СКЗ и “Дедоумице о природи и људима”, са поднасловом “Песме за озбиљну децу и неозбиљне одрасле”, у издању Културног центра “Рибница”- преносе Новости.

Међу његовим многобројним и разноврсним делима издвајају се песничке књиге “Псалми”, “Недеља”, “Ноћно пролеће”, “Баладе”, романи “Драги мој Петровићу”, “Како је Добрислав протрчао кроз Југославију”, “Балада о сиромаштву”, “Ослободиоци и издајници”, књиге лирске прозе “Змијин свлак”, “Година пролази кроз авлију”, путопис “Брисани простор”, есеји “Чишћење алата”, као и четири књиге записа “Писма без адресе”. Међу малишанима веома су радо читане књиге “Како живи пољски миш”, “Фуруница јогуница”, “Песме за врло паметну децу”. Велики траг оставио је и као преводилац Бродског, Арагона, Паунде, Јејтса, Бодлера, Сиорана, Шекспира. Као посебан подвиг означени су његови изузетно надахнути препеви Шекспирових “Сонета”, објављених пре три године.

Песник и академик Матија Бећковић, који се деценијама дружио са Данојлићем нам је рекао да му је колико јуче мејлом послао своју најновију песму “Тамо далеко”:

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: