• Друштво

Агресор остаје агресор: НАТО ни долар не да за респираторе и медицинску опрему, а милијарде троши за оружје

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Док планетом хара пандемија вируса корона, пред којим најмоћније државе свијета, мање-више, попуштају, губе игру и конце управљања, како својим грађанима, тако и другим, мање моћнијим државама (укључујући и Црну Гору), у јавности се често поставља питање - а шта, у свему овоме, ради и како се понаша НАТО?

НАТО војници

Док планетом хара пандемија вируса корона, пред којим најмоћније државе свијета, мање-више, попуштају, губе игру и конце управљања, како својим грађанима, тако и другим, мање моћнијим државама (укључујући и Црну Гору), у јавности се често поставља питање – а шта, у свему овоме, ради и како се понаша НАТО?

Моћна војна алијанса, која је ових дана напунила 70 и нешто година, коју чине 30 чланица (Сјеверна Македонија постала прије 20- ак дана), са буџетом од преко трилон и 100 милијарди долара, основана са једним и основним циљем, који предвиђа да се у случају напада на једну чланицу то сматра као напада на све остале чланове Алијансе, ових дана, ако то некоме уопште и није било јасно, показује своје право лице.

Овај војни савез, декларативно основан као одбрамбени, протеклих два мјесеца, у пуном сјају, представио је своју немоћ. Наиме, на многобројне апеле држава чланица Алијансе, Нато је остао углавном нијем. Од помоћи, новчане или у медицинској опреми, НАТО, углавном, како је то саопштио генерални секретар Јенс Столтенберг НАТО може да пружи, искључиво, логистичку помоћ и транспорт. Шта то значи, није додатно појашњено.

Код чињенице да земље чланице издвајају годишње 2% од свога буџета за НАТО, а имајући у виду колике су то огромне цифре, јасно је, да су за много пара које дају буџету Нато, добили ништа. Ни Црна Гора није изузета, и ако власт већ пар година убјеђује народ да смо најмилије чедо Алијансе и какве све бенефите имамо од исте.

Наиме, како је то јавности у Црној Гори, опште познато, вапај министра Милутина Симовића, овог пута у улози предсједника НКТ, упућен НАТО, да помогне Црној Гори у борби против пандемије вируса короне, остао је без одговора.

Одјек је једино имао, сад већ, антологијски списак медицинске опреме и средстава за хигијену, са посебним апострофом на пешкире и сапуне, који је министар тражио као помоћ од НАТО савеза.

За оне који не знају, у 2018. години Црна Гора је потрошила 71 милион евра на одбрану, што је 1,55 одсто црногорског БДП-а. То је наведено у званичном извештају НАТО-а који је прошле године представљен у Бриселу.

Наравно, власт Црне Горе негира наведено и паушалном демагогијом тврди да ти износи нису велики. Додуше, још увијек је свјежа изјава једног од официра НАТО, извјесног Stuart Peach који је, крајем прошле године, изјавио да је “НАТО послао у Црну Гору тим за борбу против хибридних пријетњи”.

Да ли је тај тим обучен и за епидемиолошку борбу, остала је непознаница.

Све ово, такође, треба посматрати и контексту тога, да је НАТО, макар на папиру, као што је већ наведено, одбрамбена алијанса, па се додатно поставља питање, како то да нема новца ни помоћи, кад се чланице исте а и друге државе налазе под нападом, можда опаснијим од било ког оружаног.

Исто, не треба заборавити да је НАТО, само у периоду агресије и злочиначког бомбардовања СРЈ, у периоду од 24. марта до 11. јуна 1999. године потрошио милијарде долара.

Међутим, 21 годину касније не знамо прецизно колико нас је коштало 78 дана бомбардовања. Процјене се крећу од 30 до 100 милијарди долара.

Амерички Džejns difens vikli  објавио је да су бомбе које је НАТО бацио на Србију током 78 дана бомбардовања коштале читавих 2,5 милијарди долара.

За вирус нема, али Србима не смије да фали, бомби наравно. Да је наведено тачно, потврђује и чињеница да је НАТО у Европи, од свога постојања, интервенисао само два пута, и то, да поновимо, 1999 године, када је разорена СРЈ и убијено пар хиљади људи, тако и 1995 године, кад су двије недеље бомбардовали положаје војске Републике Српске, током грађанског рата у БиХ.

У свјетским оквирима, НАТО је интервенисао још у Авганистану 2001. године, као и у ембаргу за увоз оружја Либији.

Из свега овога намеће се логично питање: да ли су све ове чињенице до сржи оголиле немоћ и несналажење НАТО у постојећој ситуацији светске пандемије, и показале да та Алијанса не зна и не умије да се брани од било чега или било кога, већ само зна, као што је то једино и радила, да брутално крши међународно право и напада слободне земље, понајчешће тамо гдје живе Срби?

“Хуманост” НАТО агресора на својој кожи су то ових дана осјетили и Италијани. Наиме, пет стотина хиљада (500 000) тестова на COVID-19 које је произвела фабрика у Бреши, Италијанима је одузела америчка је војска. Они су камионима тестове одвезла у НАТО базу Авиано, утоварили у војни транспортни авион и одвезли у Сједињене државе!

Скандал је у Италији избио када је на Инстаграму објављена та информација са фотографијом унутрашњости америчког војног транспортног авиона Ц-17 напуњеног контејнерима с дијагностичким тестовима. Убрзо је та објава избрисана са Инстаграма, но ‘дух је пуштен из боце’.

Тренутна пандемија открива не само крајње неуспјехе НАТО агресора да заштити своје чланице, већ и дубоки недостатак људске пристојности и недостатак саосјећања.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: