Високопозиционирани члан шкаљарског клана нашао се под лупом западноафричких власти када је истрагом утврђено да је са тројицом држављана Гвинеје шверцовао 100 килограма кокаина. Након откривања пошиљке коју је пресрела тамошња полиција, издат је налог за хапшење црногорског држављанина, за којег је оперативним радом међународних полицијских служби утврђено да је члан шкаљарског клана, пише Побједа.
Према писању портала africaguinee.com., запљена сто килограма кокаина посљедњих мјесеци једна је од водећих тема која је доминирала вијестима у Гвинеји.
Потјернице и хапшења
Да ли је Гвинеја постала средиште трговине кокаином? Питање је злата вриједно. Суочени са размјерама феномена, правосудни органи су се укључили у демонтирање мреже. Тужилаштво Конакрија већ је издало налог за хапшење четири особе, док је неколико високих службеника безбједности (из јединица БАЦ) ухапшено ради истраге пише портал africaguinee.com. Тужилац Сиди Соулеимане Ндиаие објавио је да је затражио потјернице за четворо људи за које се сумња да су учествовали у овој трговини дрогом. Неколико официра анти-криминалне бригаде је ухапшено, а тамошње власти заплијениле су глисер који је коришћен за претовар кокаина.
Портал африцагуинее.цом пише да први елементи које подржава тамошњи тужилац показују наводну умијешаност неколико појединаца, укључујући Црногорца, тројицу Гвинејаца. Према информацијама овог портала, полиција је у јануару 2021. године открила 177 пакета кокаина, у кухињи резиденције смјештеној поред мора у Нонгу, у општини Ратома. Замолница је издата истражним службеницима централног правца правосудне полиције, централне канцеларије за борбу против дроге, Одјељења за истраживање-РМЗ, Царине и Поморске префектуре како би се наставиле кућне посјете, претреси запљена и друга хапшења свих лица за која се сумња да су учествовала као аутори или коаутори или саучесници у увозу, транспорту и складиштењу 177 пакета кокаина. Декан истражних судија наредио је да се саслушају све особе, посебно оне које су одговорне за координацију БАЦ-а и агенти БАЦ 10 који су учествовали у запљени дроге, 5. јануара 2021. године у Нонгу.
Кланови
Због дроге недавно је у Словенији ухапшено више десетина чланова кавачког клана. Како пишу тамошњи медији, они су трговали дрогом и оружјем. Како пише Вечер, под лупом полиције нашло се 60 осумњичених за које се сумња да су дио ове криминалне организације, која дјелује и у Србији и шире по Европи.
Полиција више чланова повезује и са препродајом већих количина оружја, са којим су трговали по Словенији, Словачкој, Холандији и у Србији. Продавали су полуаутоматске пушке и аутоматске пиштоље, а са њима су трговали преко привредних друштава основаних у Копру, која су била маска за трговину дрогом и оружјем.
Полиција и Специјализовано државно тужилаштво Словеније саопштили су да је словеначка мрежа кавачког клана дјеловала од 2018. године. Током претреса по кућама полиција је пронашла дрогу, оружје и новац. Незванични подаци мариборске Вечери указују даје словеначки огранак кавачког клана три године из Холандије и Шпаније недјељно превозио више килограма различитих врста наркотика.
Колумбијска веза
Прије четрдесетак дана у Колумбији је ухапшен Цетињанин Иван Армуш, којег је тамошња полиција означила као једног од вођа балканског картела, а у полицијским евиденцијама означен је као члан шкаљарског клана. Колумбијска полиција је саопштила да је Армуш ухапшен у склопу запљене 494 килограма кокаина на луксузној једрилици која је из луке Картахена требало да исплови за Лисабон. Откривено је да је, осим за слање великих пошиљки кокаина у Европу, овај Цетињанин био задужен и за снабдијевање америчког тржишта.
Дрога на једрилици је била спакована у торбе. У тренутку запљене у Колумбији њена вриједност је 20 милиона долара, а уласком у Европу достигла би вишеструко већу вриједност пише Еспресо. Армушје, како јеоткрила колумбијска полиција, био задужен за директну набавку дроге од водећих колумбијских картела, провјеру њеног квалитета и организацију транспорта. Утврђено је даје у Колумбији боравио три године, постоје послије једног убиства у Шпанији 2018. године, које се доводи у везу са ратом кавачкоги шкаљарског клана, морао да побјегне из те државе. Наводно, он се сумњичи за учешће у тој ликвидацији, али није откривено о ком је убиству ријеч.
Када је стигао у Колумбију, постао је шеф испоставе једног од зараћених кланова и његова улога је била да директно од картела набавља чист кокаин и шаље га у Европу. Скоро три године успијевао је да остане неоткривен, постоје глумио богатог насљедника који живи луксузно пише Еспресо. Армуш је, како наводе, говорио да његова породица посједује ланац хотела у Холандији.
Почетак крвавог сукоба
Како су ,,шкаљарци“ и „кавчани” постали страх и трепет за регион, главне теме полиција многих земаља, главне теме медија Западног Балкана?
Прије шест-седам година постојала је само једна криминална група, чији је примарни посао био шверц дроге. Једна нестала пошиљка изазвала је међусобна сумњичења унутар ове криминалне организације и почела су оптуживања, а 2015. године у Београду убијена је прва жртва Цетињанин Горан Радоман, “шкаљарац”, означен као крадљивац 300 килограма кокаина у Валенсији.
Нестанком дроге почиње сурова борба за превласт у подземљу. Наизмјенично страдају чланови оба клана, некадашњи пријатељи, а вође кланова наручују све суровије ликвидације. А све са једним циљем да задрже моћ и монопол над пословимаса кокаином. Анализом међународних полицијских организација „кавчани“ и „шкаљарци” користе руте за превоз кокаина од Јужне Америке до земаља Западне Африке, одакле копненим или поморским путем кријумчаре дрогу до Западне Европе, највише у Шпанију. Француску, Холанђију и Белгију.
Обје групе су активне, а мрежа људи која им помаже толико велика да истражитељи не могу свима да уђу у траг.
Главни босови
На челу кавачког клана су Радоје Звицер, за којим се трага због убиства Подгоричанина Николе Станишића, чије тијело није пронађено и Слободан Кашћелан, који је ухапшен прије мјесец због сумње да је дио криминалне организације.
Према полицијским евиденцијама, шкаљарски клан предводе браћа Игор, за којим се трага због стварања криминалне организације и Јован Вукотић, који је у јулу прошле године изашао из затвора.
Вукотић је ухапшен у септембру 2018. године у Турској, по потјерници коју су грчке власти током 2017. године расписале због довођења у везу са кријумчарењем 136 килограма кокаина.
Према писању српског Блица, ова група се, поред кријумчарења велике количине наркотика, доводи у везу и са другим тешким кривичним дјелима, убиствима, нелегалним држањем оружја.
Турске власти су Вукотића, који је имао српско и црногорско држављанство експресно, занемаривши процедуре, предале колегама у Србији. У Србији му је суђено због фалсификованих докумената и осуђен је на 15 мјесеци затвора. Тада га је и Црна Гора тражила због покушаја убиства, па је изручен у фебруару. У међувремену, ослобођење оптужби за покушај убиства и против њега се води поступак пред Основним судом за изнуду. Но, посљедња информација о заплијењеној пошиљци дроге у Гвинеји, као и потјерница за четири особе, од којих је једна црногорски држављанин, указује да су кавачки и шкаљарски клан и даље врло активни, иако су неки од вођа идентификовани и ухапшени, док за појединим интензивно трагају међународне полиције.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
