• Насловна
• Топ 0

Афера „Телeком” затворена: Још један спасоносни зид око Ђукановића

1 min read

3 дана ‎ ИН4С

Мило Ђукановић

Одлуком тужиоца Вељка Рутовића да прихвати став Специјалног државног тужилаштва и прогласи да је у афери „Телeком” наступила застарa, једна од највећих корупционашких прича у Црној Гори завршена је без кривца.

Рутовић, познат по томе што је у вријеме владавине ДПС-а добио стан под повољним условима, у јавности није доживљен као усамљен случај већ као дио система који је деценијама функционисао у служби једног човјека и његове партије.

Познати сценарио: афере без епилога

Афера „Телeком” није изузетак, већ дио већ виђеног обрасца.

• У афери „Коверта”, у којој је јавност видјела снимак куповине гласова, одговорност врха власти никада није доказана.

• У афери „Снимак”, која је открила злоупотребу државних ресурса у изборне сврхе, нико није сносио кривичне посљедице.

• У случају „Рамада”, и поред судске потврде злоупотребе, политичке санкције су изостале.

Сваки пут исти исход: јавни скандал, бура у медијима и – тишина у институцијама.

Недодирљивост као правило

Сва ова дешавања воде ка једном имену – Милу Ђукановићу. Иако се у скоро свакој великој афери директно или индиректно помиње његово име, бивши предсједник никада није процесуиран.

Застаре, формалне процедуре и одлуке тужилаца попут Рутовића представљају само механизам за одржавање слике недодирљивости.

Жива мрежа бившег режима

Иако је власт формално промијењена, „пипци” старог система и даље су дубоко уткани у институције.

• Додјела станова и кредита судијама и тужиоцима служила је као осигурање лојалности.

• Одбацивање предмета од националног значаја било је начин да се чувају интереси врха ДПС-а.

• Јавности се нудио изговор „застаре”, док је суштина остала нетакнута.

Шта даље?

Ако постоји искрена намјера да се прекине круг некажњивости, неопходно је:

1. Ветинг у правосуђу – провјера имовине и одлука свих носилаца правосудних функција.

2. Потпуна транспарентност – објављивање свих досијеа и образложења у случајевима као што су „Телeком” и „Коверта”.

3. Политичка одговорност – не само формална смјена већ и позивање на одговорност оних који су штитили систем.

4. Међународни притисак – јер афере попут „Телeкома” имају и регионалну и европску димензију.

Афера „Телeком” формално је затворена, али остаје као још једна потврда да је систем изграђен тако да штити једног човјека и његову мрежу. Докле год та мрежа остане нетакнута, борба против корупције остаће празна флоскула.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: