Афера „Фајзергејт“: Фон дер Лајен проглашена кривом

Скандал који већ дуго тиња на маргинама званичних извештаја добио је и судску потврду – Суд правде Европске уније прогласио је председницу Европске комисије, Урсулу фон дер Лајен, одговорном за прикривање информација о уговорима за набавку ковид вакцина током 2021–2023. године. Овом пресудом отворено је питање злоупотребе положаја, нетранспарентности и политичке одговорности највиших званичника Европске уније.

У средишту „Фајзергејта“ налази се неформална комуникација путем СМС порука између фон дер Лајен и извршног директора компаније Фајзер, Алберта Бурле. Управо том преписком, како је касније сам Бурла открио у интервјуу за Њујорк тајмс, започети су преговори који су резултирали споразумом вредним више милијарди евра. Споразум је финализован у мају 2021. године, а обавезао је ЕУ на куповину до 1,8 милијарди доза Фајзер-Бионтек вакцине – без преседана по вредности и обиму.

Суд је одлучио да Европска комисија није поштовала правила транспарентности тиме што је одбила да објави садржај те преписке. Кључно питање било је – да ли текстуалне поруке треба третирати као званичне документе. Док се Европска комисија трудила да убеди јавност да поруке нису релевантне за званичну евиденцију, бројни правници и активисти за транспарентност нису прихватили такав став. Овај случај је покренуо управо Њујорк тајмс, а у тужби се наводи да је тајност уговора у супротности са интересима јавности.

Још је проблематичније то што се ради о председници институције која би требало да буде чувар закона ЕУ – укључујући начела транспарентности, интегритета и одговорности. Уместо тога, фон дер Лајен је, према судској пресуди, лично учествовала у закулисним договорима и прикривању кључних информација од грађана ЕУ, који су платили тај уговор из својих џепова.

Организација „Транспаренси интернешенел“ назвала је одлуку суда „прекретницом за транспарентност у ЕУ“, указујући да „приликом доношења одлука које утичу на јавно здравље, тајност мора бити изузетак, а не правило“.

Ипак, поставља се и много шире питање – колико су саме вакцине биле ефикасне, неопходне и оправдане, поготово у контексту уговора који су укључивали стотине милиона доза, од којих многе никада нису ни употребљене. Истовремено, критике на рачун нежељених ефеката и недостатка дугорочних испитивања Фајзер-Бионтек вакцине све су гласније, док је одговорност оних који су одлучивали – готово непостојећа.

Фон дер Лајен је у међувремену започела свој други мандат као председница Европске комисије, што додатно баца сенку на кредибилитет целокупне институције. Ако су овакве праксе „нови европски стандард“, онда се с правом поставља питање у чије име се доносе одлуке у Бриселу – у интересу грађана или мултинационалних фармацеутских гиганата?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: