Адио, Синиша

Адио, Синиша!

Читам тужну вијест, не може бити тужнија. Читам вијести из Италије, и само је једна. Одлазак Синише Михајловића. Италијани су народ који се великим емоцијама опрашта од својих великана. Синиша Михајловић је један од њих.

На свом твитеру премијерка Ђорђа Мелони је међу првима објавила дирљиве ријечи.
„Хаи лоттато цоме ун леоне ин цампо е нелла вита….Сеи е рестераи семпре ун виценте“
( Борио си се као лав, на терену и у животу…Ти си, и то ћеш остати заувјек, побједник“.)

Лист „Цорриере делла Сера“ на првој страни огроман наслов „Збогом ратниче“. И бескрајна опраштања од Ђенове до Катаније, заправо читаве Италије. У саопштењу Сампдорије, клуба у којем је дуго играо са Манћинијем, својим најбољим пријатељем, пише “ Веро хуомо“ (Прави човјек).

Синишу сам упознао у Риму. Играо је за Лацио који је 2000 године освојио шампионат Италије. Играли су тада и наш Станковић, Аргентинци Симеоне, Верон, опет и са Манћинијем који је стигао у Лацио. Слао ми је редовно, заједно са Станковићем, карте за утакмице Лација, гдје сам редовно и одлазио. Ту сам се наравно замјерио мојим римским пријатељима „романистима“, навијачима Роме. Та подјела Лацио – Рома је бескрајно озбиљна и забавна у исти мах.

Једна од првих мојих импресија у Италији поводом Синише био је његов перфектан италијански. Чинило ми се да боље зна и говори италијански, него матерњи, српски. А српски, југословенски, балкански стил у најбољем смислу ријечи није никада изостао. И поред велике славе у Италији, породице коју је тамо засновао, Синиша је показивао велику оданост југословенском простору. Србији посебно. Њеним драмама кроз које је пролазила.

Био је нескривено српски патриота. Онај који не мрзи друге.

Распад Југославије, у својим трагичним облицима, са првим жртвама је управо започео у његовој Славонији. Написао је у Италији књигу о Борову гдје је одрастао, са освртом, дирљивим контрастом који је доживио посјетом свом граду неколико деценија касније. Али, животна и спортска сјећања, велике странице његове каријере су у Југославији, Војводини, и наравно звездани тренуци у Црвеној Звезди, заједно и са нашим Савићевићем и Маровићем. Били су прваци Европе и свијета.

Знам неће изостати велике емоције поводом одласка Синише Михајловица у Србији и у Црној Гори, у цијелој бившој Југославији. Италија се опрашта као од свог, у Србији и Југославији од стварно свог. Дјечак, Србин из Славоније није на почетку ни слутио колико ће га свијета и народа вољети, дивити му се, сада с тугом испраћати. Италијани то данас чине на посебан начин, дубоко емоционално. Зато што су га познавали.

Збогом Синиша!

Миодраг Лекић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: